Јоже Пучник

Јоже Пучник
Лични подаци
Датум рођења(1932-03-09)9. март 1932.
Место рођењаЧрешњевец, Словенска Бистрица, Југославија
Датум смрти11. јануар 2003.(2003-01-11) (70 год.)
Место смртинепознато, Немачка
Политичка каријера
Политичка
странка		Демократска опозиција Словеније
Словеначка демократска странка

Јоже Пучник (Чрешњевец, 9. март 1932 — 11. јануар 2003) био је словеначки јавни интелектуалац, социолог и политичар. Током комунистичког режима Јосипа Броза Тита, Пучник је био један од најцењенијих словеначких критичара диктатуре и недостатка грађанских слобода у Југославији.[тражи се извор] Био је у затвору укупно 7 година, а касније је присиљен на егзил. Након повратка у Словенију крајем осамдесетих година прошлог века, постао је вођа Демократске опозиције Словеније, платформе демократских партија које су поразиле комунисте у првим слободним изборима 1990. године и увеле демократски систем и тржишну економију у Словенију. Такође се сматра једним од очева словеначке независности од Југославије.[1]

Младост

[уреди | уреди извор]

Пучник је рођен у селу Чрешњевец у Словенској Бистрици, у тадашњој Краљевини Југославији. Рођен је у сељачкој римокатоличкој породици. Његова породица је подржавала Ослободилачки фронт Словеније током Другог светског рата: његов старији брат Иван био је антинацистички борац отпора у Народноослободилачкој војсци Југославије.

Већ као адолесцент, Пучник се сукобио са комунистичким установама. Због неких критичних мисли објављених у средњошколским новинама Искања, забрањено му је да полаже завршни испит.[2] Пошто се није могао уписати на факултет, придружио се Југословенској народној армији. По завршетку војне службе, положио је завршни испит и уписао се на Универзитет у Љубљани, где је студирао филозофију и компаративну књижевност, дипломирајући 1958. године.

Док је живео у Љубљани, укључио се у групу младих интелектуалаца, познатих као "Критичка генерација", која је покушала отворити простор за јавну расправу и изазвала ригидну културну политику титоистичког режима у Социјалистичкој Републици Словенији. Међу Пучниковим најближим сарадницима из тог периода били су књижевни историчар Тарас Кермаунер, социолог Вељко Рус и песник Вено Тауфер. Пучник је веровао да се систем може променити изнутра и стога се придружује Комунистичкој партији Словеније. Истовремено је објавио неколико чланака у часопису Ревија 57, у којем је отворено критиковао економску политику комунистичког режима.

Наслеђе

[уреди | уреди извор]

Пучник се сматра једним од очева независне Словеније.[3][4][5] Неки, посебно у словеначким десничарским круговима, такође га зову "оцем словеначке демократије".

Године 2006. постхумно је награђен Орденом за изузетне заслуге Словеније. Влада Словеније је 2007. године по њему именовала главни међународни аеродром у Словенији, Међународни аеродром Јоже Пучник Љубљана. Одлуку су неки критиковали,[6] укључујући тадашњег председника Словеније Јанеза Дрновшека, који је јавно изразио поштовање према Пучнику, али се није сложио са преименовањем аеродрома по њему.[тражи се извор] Аутор и новинар Споменка Хрибар, бивши Пучников колега, изјавила је да се Пучник не би сложио са таквим преименовањем, јер је био скромна особа која није волела јавну славу и одбацивала је било који "култ личности".[7] Сличну изјаву дао је и Пучников син Горазд, који се међутим није супротставио преименовању и био је присутан на церемонији преименовања.[8]

Словеначки либерални козервативни тинк тенк Јоже Пучник инститту и основна школа у његовом родном месту Чрешњевец су такође названи по њему.[9][10]

На иницијативу Милана Звера, Европски парламент је 11. јуна 2018. године објавио да ће конференцијска сала носити име Јоже Пучник.[11] Званична инаугурација одржана је 28. јуна 2018. године у Бриселу, где су председник Европског парламента Антонио Тајани, предсједавајући Групе Европске народне партије у Европском парламенту Манфред Вебер, председник Словеније Борут Пахор, председник Словеначке демократске странке Јанез Јанша и иницијатор Милан Звер били су међу почасним говорницима. На инаугурацији је присуствовала и породица Јожета Пучника.[12]

Дела

[уреди | уреди извор]
  • Kultura, družba in tehnologija ("Култура, друштво и технологија", 1988).
  • K političnemu sistemu Republike Slovenije ("Ка политичком систему Републике Словеније", 1990).
  • Iz arhivov slovenske politične policije ("Из архива словеначке политичке полиције", 1996).
  • Izbrano delo ("Изабрана дела", уредио Иван Урбанчић, Јанез Јанша, 2003).

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Rosvita Pesek: Pučnik je bil motor slovenskega osamosvajanja”. Архивирано из оригинала 25. 7. 2011. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  2. ^ „Jože Pučnik (1932—2003) | MLADINA.si”. Mladina.si. Архивирано из оригинала 28. 09. 2011. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  3. ^ „V čast domovini: Stati inu obstati”. druzina.si. Архивирано из оригинала 21. 01. 2016. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  4. ^ „Slovenske novice - kronika, vreme, horoskop, zdravje, čestitke in več”. archive.is. 10. 9. 2012. Архивирано из оригинала 10. 09. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  5. ^ „Šest let od smrti Jožeta Pučnika”. Prvi interaktivni multimedijski portal, MMC RTV Slovenija. Приступљено 18. 10. 2018. 
  6. ^ „Gorenjski glas | Politika | Letališče Jožeta Pučnika”. 15. 3. 2012. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  7. ^ „Vlada samovoljno spremenila ime osrednjega letališča”. Dnevnik. Архивирано из оригинала 15. 03. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  8. ^ „Vsak dan prvi - 24ur.com”. 24ur.com (на језику: словеначки). Архивирано из оригинала 07. 03. 2016. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  9. ^ urednistvo (23. 7. 2013). „Podiplomski študij na Fakulteti za gradbeništvo in geodezijo | MestoMladih.si”. MestoMladih.si (на језику: словеначки). Архивирано из оригинала 17. 03. 2012. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  10. ^ „The Joze Pucnik Institute”. 19. 3. 2008. Архивирано из оригинала 19. 03. 2008. г. Приступљено 18. 10. 2018. 
  11. ^ „Dvorana v EP poimenovana po dr. Jožetu Pučniku” (на језику: енглески). Приступљено 18. 10. 2018. [мртва веза]
  12. ^ „Dr: Zver: Dr. Jože Pučnik sedaj domuje tudi v EP” (на језику: словеначки). Архивирано из оригинала 29. 06. 2018. г. Приступљено 18. 10. 2018.