Јохан Каспар фон Зајлер | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||
Датум рођења | 20. октобар 1802. | ||||||||||||
Место рођења | Марибор, Аустријско царство | ||||||||||||
Датум смрти | 10. фебруар 1888.85 год.) ( | ||||||||||||
Место смрти | Беч, Аустроугарска | ||||||||||||
| |||||||||||||
Јохан Каспар фон Зајлер (нем. Johann Kaspar von Seiller; Марибор, 20. октобар 1802 — Беч, 10. фебруар 1888) био је аустријски судија и адвокат. Био је председник Општинског већа града Беча од 1848. до 1851. и први слободно изабрани градоначелник Беча (1851-1861).
Орденом Леополда одликован је 15. марта 1850. од стране цара Франца Јозефа. Тада је ступио у ред аустријског витешког реда. Десет година касније, 19. јануара 1860. је изабран за градоначелника Беча, а 6. априла 1860. унапређен је у аустријски баронски статус и свом имену додао титулу Фрајхер.
Јохан Каспар фон Зајлер је рођен као син Каспара Зајлера (1764—1856) и Антоније Едле фон Перицхофен и Еренхајмб (1777—1864). Од 1817. студирао је три године у Грацу, затим у Бечу. Докторирао је право на Универзитету у Бечу 1823. године. Године 1823. радио је као васпитач у кући Карла Леонхарда Графа Хараха. Потом је радио као судија од 1826, а од 1831 као судски адвокат и нотар у Бечу.
Јохан Каспар фон Зајлер био је ожењен Маријом, рођеном Вајгл (1802–1866 (или1863)), са којом је имао шесторо деце:
У току револуције 1848. конзервативни либерал Зајлер је изабран у Градско веће Беча и био његов председник до 1849. године. Привремени општински законик донет 17. марта 1849. године потврдио је следеће године цар Франц Јозеф и ступио је на снагу 9. марта 1850. Дана 26. јануара 1851. године изабран је за градоначелника Беча.
Током Зајлеровог мандата као градоначелника Беча, главни догађаји су били венчање цара Франца Јозефа са Елизабетом Баварскојм и низ важних урбанистичких мера као што су рушење бечког градског зида, планирање и почетак изградње бечке Рингштрасе, планирање прве бечке гасне расвете, регулација Дунава и градња Средишњег бечког гробља. Године 1860. отворена је железничка линија Беч-Салцбург-Минхен. 1865. године делимично је отворена бечка Рингштрасе.
Посебно је, као градоначелник, водио рачуна о санитарном и школском систему, као и о проширењу расвете и поплочавању улица. Паметно и штедљиво је управљао градским финансијама, што је омогућило завршетак обимних пројеката и, упркос смањењу прихода, избегнуто је повећање градског дуга.
Према Бечком градском архиву, имовина града износила је 10 милиона гулдена када је Зајлер напустио канцеларију градоначелника. Зајлерово беспрекорно обављање функције препознали су и његови противници и новине, јер Зајлер никада није покушао да профитира лично, већ се чак одрекао годишње плате од 10.000 гулдена.[1][2]
Године 1861. Зајлер је одбио реизбор за градоначелника и од тада је живео повучено.
Умро је у 85. години живота и сахрањен је на парохијском гробљу у Пенцингу. Пенцинг је тада био предграђе Беча, али је 1890 припојен престоници.
Портрет градоначелника Зајлера дело сликара Фридриха фон Амерлинга виси у Црвеном салону Бечке градске куће, којег градоначелници користе за пријеме. Документи из Зајлеровог живота чувају се у Бечком музеју и Градској библиотеци Беча, као на пример, Зајлерова преписка са Франц Листом, Јоханом Нестројем и другима.