Џозефин Браун

Џозефин Браун
Лични подаци
Пуно имеЕлизабет Џозефин Браун
Датум рођења(1839-06-12)12. јун 1839.
Место рођењаДетроит, Мичиген, САД
Датум смрти16. јануар 1874.(1874-01-16) (34 год.)
Место смртиКембриџ, Масачусетс, САД
Уметнички рад
Пољебиограф, активиста, учитељица

Елизабет Џозефин Браун (Детроит, 12. јун 1839 — Кембриџ, 16. јануар 1874) била је ћерка и биограф одбеглог афроамеричког роба Вилијама Велса Брауна и његове прве жене Елизабет Шунер. Џозефинин извештај, Биографија америчког роба, од његове ћерке, објавио је у Бостону Р.Ф. Волкат 1856.[1] Дуго се веровало да је то прва биографија коју је написала Афроамериканка, али се сада зна да су јој претходили Мемоари о Џејмсу Џексону, пажљивом и послушном научнику (1835), ауторке Сузан Пол.[2]

Биографија америчког роба у великој мери се ослања на сопствени извештај Вилијама Велса Брауна о његовом животу, Наратив о Вилијаму В. Брауну, одбеглом робу (1847). Међутим, Џозефин је говорила о детаљима злостављања и малтретирања које извештај Велса Брауна не укључује, и отворено се позабавила проблемима робова мулата. Она такође проширује садржај и укључује Браунов живот у Европи.[3]

Младост

[уреди | уреди извор]

Џозефинин отац, Вилијам Велс Браун, био је једно од седморо деце које је родила у ропству Елизабета, робиња др Џона Јанга у близини Лексингтона у Кентакију.[4] Рођен 1814. године, Вилијам је био признат као син Џорџа В. Хигинса, рођака Брауновог власника.[3][5] Године 1834, Браун је побегао на север и настанио се у Кливленду, у Охају. Тамо се оженио својом првом женом Елизабет Шунер из Сципион центра, округ Сенека, у Охају (сада град Репаблик, у Охају) која је била мешаног афроамеричког и индијанског порекла.[6]

Браунови су имали две ћерке док су живели у Кливленду. Њихова прва ћерка, рођена 1835. године, умрла је још као беба. Њихова друга ћерка, Клариса, рођена је у пролеће 1836. Тог лета, Браунови су се преселили у Буфало у Њујорку.[7] Иако се дуго претпостављало да је Елизабет Џозефин Браун, њихова трећа ћерка, рођена у Буфалу 1839,[8] у два наврата, Џозефин (која је носила средње име) је изјавила да је рођена у граду Детроиту, у Мичигену.[9] Породица Браун се дефинитивно вратила у Буфало на време за федерални попис из 1840. године.[10] Трећа ћерка, Хенриета Хелен, рођена је 1842. и умрла је 1844.[5]

1845. године Браунови су се преселили у Фармингтон, Њујорк.[7][11] Велс Браун и његова супруга Елизабет Шунер раздвојили су се 1847. Задржао је старатељство над својим ћеркама и преселио се у Бостон. Док је путовао као аболициониста и предавач, Клариса и Џозефин су похађале интернат, живећи у Седмој улици бр. 21 у Њу Бедфорду, у Масачусетсу. Тамо су биле ученице познатог аболиционисте, Нејтана Џонсона.[3][12]

Европска путовања и образовање

[уреди | уреди извор]

Године 1849. Велс Браун је позван да присуствује Међународном мировном конгресу у Паризу, да говори против ропства.[3] Након доношења Закона о одбеглим робовима из 1850. године, Браун је одлучио да остане, да предаје и пише.[13][7]

1851. године Клариса и Џозефин су се накратко придружиле Велсу Брауну у Лондону, пре него што су смештене у интернат у Калеу, у Француској. 1852. године девојке су се вратиле у Лондон, обучавајући се у Дому и колонијалној школи да постану учитељице или гувернанте.[7] За то време, Џозефин је можда повремено радила са својим оцем у подршци аболицији, придружујући му се на његовим предавањима и преписујући његову преписку.[3] У децембру 1853, Џозефин је положила квалификационе испите и прихватила место учитељице школе Еаст Плумстед у Вулвичу у Енглеској.[5]

Џозефинина мајка умрла је у Буфалу 1852.[7] Године 1854. присталице аболициониста откупиле су слободу Велса Брауна од његовог власника и он се вратио у Сједињене Државе.[5] Његове ћерке су остале у Енглеској.

Активизам

[уреди | уреди извор]

Предавања и писање против ропства

[уреди | уреди извор]

1855. године Џозефин је одлучила да се врати у Америку, у пратњи аболиционисте Хораса Грилија на трансатлантском путовању.[7] Придружила се оцу у Бостону, радећи с њим неко време као предавач против ропства у Новој Енглеској.[3]

Насловна страница Биографије америчког роба, од његове ћерке

Забринута да његова биографија више није у штампи, Џозефин је објавила Биографију америчког роба (1856) како би сачувала своју заоставштину.[3] Започета док је Џозефин била у школи у Француској, њена биографија прерађује материјал из аутобиографије Велса Брауна из 1847. додајући додатне детаље о злостављањима које је доживео док је био роб и непријатељству које су мулати робови искусили од стране црнаца и белаца. Џозефин описује и његова путовања по Великој Британији.[1]

Каснији живот

[уреди | уреди извор]

Верује се да се Џозефин Браун вратила у Енглеску 1856. и наставила своју наставничку каријеру у Енглеској.[3]

Под називом „Џозефин Браун Кембел“, наводи се да је умрла 1874. од туберкулозе и да је сахрањена на гробљу Кембриџ, у Кембриџу, Масачусетс.[7]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Williamson, Jenn (2004). „Josephine Brown”. Documenting the American South. Приступљено 19. 4. 2014. 
  2. ^ Brown, Susan (2000). Brown, Lois, ур. Memoir of James Jackson the attentive and obedient scholar, who died in Boston, October 31, 1833, aged six years and eleven months. Cambridge, Mass.: Harvard University Press. ISBN 0674002377. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж Williamson, Jenn (2004). „Josephine Brown”. Documenting the American South. Приступљено 19. 4. 2014. 
  4. ^ Brown, William Wells (2011). Ernest, John, ур. My southern home or, the South and its people. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 978-0807869352. 
  5. ^ а б в г „Chronology: William Wells Brown”. WilliamWellsBrown.org. Архивирано из оригинала 30. 10. 2014. г. Приступљено 19. 4. 2014. 
  6. ^ Farrisson, William E. (1954). „William Wells Brown in Buffalo”. The Journal of Negro History. 39 (4): 298—314. JSTOR 2715403. doi:10.2307/2715403. Архивирано из оригинала 26. 9. 2011. г. Приступљено 26. 4. 2014. 
  7. ^ а б в г д ђ е „Chronology: William Wells Brown”. WilliamWellsBrown.org. Архивирано из оригинала 30. 10. 2014. г. Приступљено 19. 4. 2014. 
  8. ^ Farrisson, William E. (1954). „William Wells Brown in Buffalo”. The Journal of Negro History. 39 (4): 298—314. JSTOR 2715403. doi:10.2307/2715403. Архивирано из оригинала 26. 9. 2011. г. Приступљено 26. 4. 2014. 
  9. ^ 1850 Federal Census for the city of New Bedford, Bristol County, Massachusetts; Marriage Certificate of George S. Dogans and Josephine Brown, Certificate no. 5577 for New York County, dated June 21, 1870, Municipal Archives of the City of New York, 31 Chambers Street, Room 103, New York City 10007.
  10. ^ 1840 Federal Census, First Ward of the City of Buffalo, Erie County, New York, 16
  11. ^ Bolden, Tonya. „Biographies”. Digital Schomburg, New York Public Library. Приступљено 19. 4. 2014. 
  12. ^ „William Wells Brown”. New Bedford Historical Society. Архивирано из оригинала 26. 4. 2014. г. Приступљено 19. 4. 2014. 
  13. ^ Brown, William Wells (2011). Ernest, John, ур. My southern home or, the South and its people. Chapel Hill: University of North Carolina Press. ISBN 978-0807869352. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]