Адолф Берле

Адолф Берле
Адолф Берле
Датум рођењааприл 1786.
Место рођењаБеч, Аустрија
Датум смрти20. септембар 1859.(1859-09-20) (73 год.)
Место смртиБазел, Швајцарска
СупружникКатарина Енекл

Адолф Берле (нем. Adolf Bäuerle; 9.[1][2] или 10. април[3] 1786 — 20. септембар 1859) био је аустријски писац, издавач и главни представник нем. Alt-Wiener Volkstheater.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 9.[2][1] или 10. априла[3] 1786. у Бечу. Године 1802. Берле је дебитовао романом Sigmund der Stählerne, који је, међутим, одбијен. Након школовања у Бечу, запослио се као судски службеник.

Са осамнаест година основао је Wiener Theaterzeitung 1804. До 1847. године то су биле најтиражније новине у Аустрији. Између 1808. и 1828. радио је у Бечу као секретар позоришта Леополдштат и фаворизовао је Народно позориште у Бечу, захваљујући својој канцеларији. Од 1828. био је готово искључиво активан у редакцији свог Theaterzeitung и ангажовао је писца Морица Готлиба Сафира.

Након смрти своје прве жене 1828. године, оженио се глумицом нем. Katharina Ennöckl 3. маја 1829, са којим је већ годинама био у вези.[4]

Године 1848. основао је часопис Die Geißel, који је имао важну улогу током револуционарне године. Тешкоће са властима које су резултирале довеле су до стварања Volksboten у децембру 1848. године. Ове новине су касније постале Wiener Telegraph.

Од школских дана Берле је писао, али тек 1852. године успео је да објави свој први роман. У његовом раном раду доминирају псеудоними Ј. Х. Фелс и Ото Хорн. Својим књижевним радом Берле је основао Wiener Lokalroman. Године 1813. створио је лик произвођача кишобрана Псеуда Стаберла у нем. Die Bürger in Wien, којим је заменио Hanswurst и Kasperl. Заједно са Јозефом Алојзом Глајхом и Карлом Мајслом припадао је „великој тројки” Старог бечког Народног позоришта, пре Фердинанда Рајмунда.

Правне последице његовог учешћа у немачкој револуцији 1848—1849. уништиле су га финансијски, а такође и здравствено. Када му је слобода угрожена, побегао је у Базел 17. јуна 1859. где је преминуо у ноћи са 19. на 20. септембар. Године 1869. његови остаци су ексхумирани и пребачени из Базела у породичну гробницу.

Радови

[уреди | уреди извор]
  • Kinder und Narren reden die Wahrheit,[5] 1806
  • нем. Die Bürger in Wien, 1813
  • Tankred, 1817
  • нем. Eipeldauer-Briefe, 1819–1821
  • нем. Doctor Fausts Mantel, Беч 1820 (Поново штампано: Минхен 1990)
  • Aline oder Wien in einem anderen Weltteil,[6] 1822
  • Die Dame mit dem Todtenkopfe,[7] новела, 1855 (Поново штампано: Минхен 1990)
  • Zahlheim. Ein Wiener Criminal-Roman,[8] 1856
  • Das eingemauerte Mädchen,[9] Беч 1857 (Поново штампано: Минхен 1990)
  • Memoiren. Први том. Lechner in Kommission, Беч 1858 (више није објављен)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Adolf Bäuerle: Memoiren. First volume. Lechner, Vienna 1858, p. 1 (Адолф Берле, стр. 1, на сајту Гугл књиге).
  2. ^ а б Bäuerle Adolf in BLKÖ
  3. ^ а б Wien-Innere Stadt (Lutherische Stadtkirche), Taufbuch TFB01, 03-Taufe_0006, Nr. 4, veröffentlicht in Matricula Online. Numerised. Retrieved on 27 November 2019.
  4. ^ Katharina Ennöckl on Vienna History Wiki
  5. ^ Kinder und Narren reden die Wahrheit на Google Books
  6. ^ Aline oder Wien in einem anderen Weltteil на Google Books
  7. ^ Die Dame mit dem Todtenkopfe на Google Books
  8. ^ Zahlheim. Ein Wiener Criminal-Roman на Google Books
  9. ^ Das eingemauerte Mädchen на Google Books

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Constantin von Wurzbach: Bäuerle Adolf in Biographisches Lexikon des Kaiserthums Oesterreich
  • Rochus von Liliencron (1875), „Bäuerle, Adolf”, Allgemeine Deutsche Biographie (ADB) (на језику: немачки), 2, Leipzig: Duncker & Humblot, стр. 147—149 
  • Otto Rommel: Die großen Figuren der altwiener Volkskomödie: Hanswurst, Kasperl, Thaddädl und Staberl, Raimund und Nestroy. Bindenschild-Verlag, Vienna 1946
  • Otto Rommel: Die altwiener Volkskomödie. Schroll, Vienna 1952
  • Otto Rommel (1953), „Bäuerle, Adolf”, Neue Deutsche Biographie (NDB) (на језику: немачки), 1, Berlin: Duncker & Humblot, стр. 531—532 ; (full text online)
  • Siegfried Diehl: Durch Spaß das Denken vergessen. Zur gesellschaftlichen Wirklichkeit im Theater Adolf Bäuerles. In Jürgen Hein (edit.): Theater und Gesellschaft. Das Volksstück im 19. und 20. Jahrhundert. Düsseldorf 1973. (Literatur in der Gesellschaft, 12)
  • Fritz Schobloch: Wiener Theater, Wiener Leben, Wiener Moden in den Bilderfolgen Adolf Bäuerles (1806-1858). Verlag Verband d. wissenschaftl. Ges. Österreichs, Vienna 1974
  • Anton Mantler: Adolf Bäuerle und das altwiener Volkstheater. Vienna City and State Library, Vienna 1986


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Адолф Берле на Викимедијиној остави