Акумулација или кумулација (лат. accumulatio - нагомилавање)[1] стилска је фигура која означава гомилање појмова сличног значења или појмова који су међусобно у конотативном односу ради развијања мисли или емоције о којој се говори. Веза између нагомиланих језичких елемената може бити двојака - асиндетска или полисиндетска.[2]
Користи се и термин конгерис (лат. congeries).[3] Припада фигурама конструкције.[4]
Сврха акумулације није толико у опису као што је то у перифрази,[2] већ да, као и понављање, појача емотивни набој исказа.[4] Може бити у служби апозиције.[5]
Набоков је насловио једно своје дело Набоковљеви конгериси (1968), касније преименовано у Портабл Набоков (1971) у којем је заједно објавио нека своја дела и одломке из својих дела. Конгерис у наслову означава скупину, гомилу Набоковљевих најбољих дела по његовом мишљењу.[6]
Амерички уметник Арман искористио је акумулацију као творбени принцип неких својих дела (Акумулација сликарских туба у плексигласу, Музичка акумулација).[2]
„ | Пођем, клецнем, идем, застајавам, |
” |
— Јован Јовановић Змај, Ђулићи увеоци IV |
„ | У Делили се тако кренула, |
” |
— Лаза Костић, Самсон и Делила |
„ | ...јер све је добро и честито било |
” |
— Милан Ракић, Опроштајна песма |
„ | Ни седоше, ни се одморише, |
” |
— српска народна песма |
„ | И свет је тешка, страшна лудница, |
” |
— Сима Пандуровић, Сумрачне тежње |
„ | Требало се држати право на коњу, не гледати ни лево ни десно, ни сувише високо а ни коњу међу уши, ни расејано ни забринуто, ни насмејано, ни мрко, него озбиљно и пажљиво а мирно (...) |
” |
— Иво Андрић, Травничка хроника |