Алан Пенингтон Alan Pennington | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Алан Пенингтон |
Датум рођења | 4. април 1916. |
Место рођења | Воласи, Уједињено Краљевство |
Датум смрти | 2. јун 1961.45 год.) ( |
Место смрти | Лисабон, Португалија |
Држављанство | британско |
Висина | 1,78 |
Маса | 68 |
Спортске информације | |
Спорт | спринт |
Клуб | АК Воласи, Воласи |
Достигнућа и титуле | |
Лични рекорди | 100 м - 10,6, (1936). 200 м - 21,5 (1937). |
Освојене медаље | ||
---|---|---|
Атлетика | ||
Европско првенство на отвореном | ||
200 м | ||
1938. Париз | 21,6 | |
4 х 400 м | ||
1938. Париз | 3:14,9 |
Алан Пенингтон (енгл. Alan Pennington; Воласи, 4. април 1916 — Лисабон, 2. јун 1961) био је британски атлетичар, спринтер, члан АК Воласи из Воласија.
Пенингтон је био веома успешан као јуниор који је 1934. освојио јуниорско првенство ААА (Атлетске аматерске асоцијације) на 100 и 220 јарди, а 1935. поставио британски јуниорски рекорд од 49,6 на 440 јарди, у години када је постао бруцош на Оксфорду.
У такмичењу за Оксфорд против Кембриџа победио је на 100 јарди 1936. и 1938. а на 440. јарди 1939. Финале у обе дисциплине на ААА првенствима 1936. донело ми је и прве међународне дуеле на Олимпијским играма те године. Такмичио се у три дисциплине. на 100 м зауставио се у полуфиналу[1], на 200 м квалификовао се за четвртфинале али није се појавио на старту[2]. Трећа дисциплина била је штафета 4 х 100 метара која је испала у квалификацијама[3].
На 2. Европском првенству 1938. у Паризу освојио је сребрну медаљу са штафетом 4 х 400 м у саставу Џон Барнс, Алфред Болдвин, Пенингтон и Годфри Браун[4] и бронзану на 200 м[5]. На првенству ААА био је други на 440 јарди 1938. а победник 1939. године, када је био водећи Британац и трећи на европској ранг листи на 400 м. Изједначио је британски национални рекорд и по први пут поразио Годфри Брауна.
Избијање рата је окончало све наде да се кандидује на Олимпијке игре 1940. године. Већину ратних година провео је у иностранству, али је повремено истрчао веома вредне резултате, посебно 1942. када је 440 јарди истрчао за 48,7 сек. и када је победио канадску звезду, Џона Лоринга.
После рата, радио је у осигурању. У јуну 1961. на службеном путу у Лисабону пронађен је мртав у хотелској соби са прострелним ранама на глави. У соби су пронађени пиштољ и писмо у којем је забележен разлог самоубиства.[6]