Алан Пенингтон
| Алан Пенингтон Alan Pennington | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Пуно име | Алан Пенингтон |
| Датум рођења | 4. април 1916. |
| Место рођења | Воласи, Уједињено Краљевство |
| Датум смрти | 2. јун 1961. (45 год.) |
| Место смрти | Лисабон, Португалија |
| Држављанство | британско |
| Висина | 1,78 |
| Маса | 68 |
| Спортске информације | |
| Спорт | спринт |
| Клуб | АК Воласи, Воласи |
| Достигнућа и титуле | |
| Лични рекорди | 100 м - 10,6, (1936). 200 м - 21,5 (1937). |
| Освојене медаље | ||
|---|---|---|
| Атлетика | ||
| Европско првенство на отвореном | ||
| 200 м | ||
 |
1938. Париз | 21,6 |
| 4 х 400 м | ||
 |
1938. Париз | 3:14,9 |
Алан Пенингтон (енгл. Alan Pennington; Воласи, 4. април 1916 — Лисабон, 2. јун 1961) био је британски атлетичар, спринтер, члан АК Воласи из Воласија.
Спортска биографија
[уреди | уреди извор]Пенингтон је био веома успешан као јуниор који је 1934. освојио јуниорско првенство ААА (Атлетске аматерске асоцијације) на 100 и 220 јарди, а 1935. поставио британски јуниорски рекорд од 49,6 на 440 јарди, у години када је постао бруцош на Оксфорду.
У такмичењу за Оксфорд против Кембриџа победио је на 100 јарди 1936. и 1938. а на 440. јарди 1939. Финале у обе дисциплине на ААА првенствима 1936. донело ми је и прве међународне дуеле на Олимпијским играма те године. Такмичио се у три дисциплине. на 100 м зауставио се у полуфиналу[1], на 200 м квалификовао се за четвртфинале али није се појавио на старту[2]. Трећа дисциплина била је штафета 4 х 100 метара која је испала у квалификацијама[3].
На 2. Европском првенству 1938. у Паризу освојио је сребрну медаљу са штафетом 4 х 400 м у саставу Џон Барнс, Алфред Болдвин, Пенингтон и Годфри Браун[4] и бронзану на 200 м[5]. На првенству ААА био је други на 440 јарди 1938. а победник 1939. године, када је био водећи Британац и трећи на европској ранг листи на 400 м. Изједначио је британски национални рекорд и по први пут поразио Годфри Брауна.
Избијање рата је окончало све наде да се кандидује на Олимпијке игре 1940. године. Већину ратних година провео је у иностранству, али је повремено истрчао веома вредне резултате, посебно 1942. када је 440 јарди истрчао за 48,7 сек. и када је победио канадску звезду, Џона Лоринга.
После рата, радио је у осигурању. У јуну 1961. на службеном путу у Лисабону пронађен је мртав у хотелској соби са прострелним ранама на глави. У соби су пронађени пиштољ и писмо у којем је забележен разлог самоубиства.[6]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Резултати полуфиналне трке на 100 м на ЛОИ 1936. sports-reference”. Архивирано из оригинала 24. 06. 2010. г. Приступљено 01. 12. 2017.
- ^ „Резултати четвртфиналних трка 200 м на ЛОИ 1936. sports-reference”. Архивирано из оригинала 24. 06. 2010. г. Приступљено 01. 12. 2017.
- ^ „Резултати квалификацја трке штафета 4 х 100 м на ЛОИ 1936. sports-reference”. Архивирано из оригинала 24. 06. 2010. г. Приступљено 01. 12. 2017.
- ^ Штафета 4 х 400 м на ЕП 1938. сајт todor66.com
- ^ 200 m на ЕП 1938. сајт todor66.com
- ^ „Merseyside’s 100 Olympians: Wallasey lad Alan Pennington who took on Jessie Owens”. Liverpool Echo. Приступљено 1. 12. 2017.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Профил и резултати на all-athletics Архивирано на сајту Wayback Machine (1. децембар 2017)
- Алан Пенингтон на сајту Sports-Reference.com (архивирано)
