Алатир (митологија)

У руском фолклору то је свети камен, „отац свих камења“, ^[1] пупак земље, који садржи света слова и обдарен лековитим својствима. ^[2]

У Књизи голубова, Алатир је повезан са олтаром који се налази у „пупку света“, усред Светског океана, на острву Бујан. На њему стоји Светско дрво. Камен је обдарен лековитим и магичним својствима. Духовни стихови описују како „испод белог-алатир-камена“ извире чудесан извор који целом свету даје „храну и исцељење“. Алатир чувају мудра змија Гарафена и птица Гагана. ^[1]

Етимологија

Камен се обично назива Алатир (рус. ала́тырь), Алабор (рус. ала́бор), Алабир (рус. ала́бы́рь) или Латир (рус. ла́тырь), а понекад и бели камен или плави камен. Алатир има непознату етимологију. Назив се пореди са речју „олтар“ ^[3]^[4] и са градом Алатиром.

Према речима Олега Трубачова, реч алатир је словенског порекла и сродна је руској речи за ћилибар: янтарь. Према Виктору Мартинову, реч алатир потиче од иранског *al-atar, буквално „бели гори“, а епитет бели камен је калк првобитног имена камена.

У књижевности

У руском фолклору то је свети камен, „отац свих камења“, ^[1] пупак земље, који садржи света слова који је обдарен лековитим својствима. ^[2] Иако се име Алатир појављује само у источнословенским изворима, свест о постојању таквог камена постоји у разним крајевима где живе Словени. Често се помиње у причама, а у љубавним чаролијама се помиње као „моћна сила којој нема краја“. ^[3]

У пољској народној култури и језику камен се налази на граници светова, изван места људског боравка. На камену се дешавају ствари везане за промену или стање чекања на промене. Симболизује центар света и прелазак из једног света у други, везује се за мртве и зле духове. У народном предању овај камен се назива бели камен, сиви камен, златни камен, морски камен, небески/рајски камен, а ређе црни камен. ^[5] Повезан је са плодношћу, смрћу (Исус умире на камену) и лежи негде далеко (иза града, иза села, у рају). ^[6] Златни камен се јавља углавном у свадбеним и љубавним песмама, ређе у другим и најчешће се јавља уз љиљан (свадбени цвет). ^[7] Божје ноге су камење на коме су Исус, Богородица или свеци оставили своје трагове, отиске руку или предмета (нпр. Марија се спотакнула и оставила траг на камену; Свети Адалберт је учио на камену и оставио траг отисака стопала). Ово камење се директно назива олтарима, на њима се приносе жртве, уграђују се у цркве или црквене олтаре; сматрају се светим и имају исцелитељску моћ. ^[8] У пољском фолклору постоји и ђавољи камен и као такав се не појављује у другим културама осим у словенским. Овај камен лежи у иностранству у далеким земљама, али уместо благостања доноси несрећу. Народно предање не говори о пореклу камена, већ о томе да га је донео ђаво да сруши цркву, замак или другу грађевину. ^[9]

У популарној култури

Легенда о младом бојарском војводи Степановичу (У тој богатој Индији...).
Песма К. Балмонта, Алатирски камен (1906).
Кратка прича Јевгенија Замјатина, Алатир (1914). ^[10]

Старословенске приче говоре о „белом запаљеном камену на Бујану“, вероватно мислећи на Алатир. ^[11]

У летонским, белоруским и руским лековитим чаролијама, гавран се призива као животиња која помаже, он бива позван да однесе болест од болесних, одлети у океан и остави болест на белом или сивом камену. У руском шарму, овај камен се изричито назива "Латир-камен". ^[12]

Референце

^ ^а ^б ^в Meletinsky 1990, стр. 33.
^ ^а ^б Petrukhin 1995, стр. 31.
^ ^а ^б Alatyr (in Russian mythology) (на језику: руски). 1907—1909 — преко Викизворника.
^ „Veselovsky” (на језику: руски). pravenc.ru. Приступљено 2020-03-20.
^ Bartmiński 1996, стр. 349.
^ Bartmiński 1996, стр. 381–384.
^ Bartmiński 1996, стр. 384–386.
^ Bartmiński 1996, стр. 390–394.
^ Bartmiński 1996, стр. 386–390.
^ Zamyatin, Yevgeny (17. 1. 2017). Short Stories : Alatyr', Sever, Bich Bozhiy, Lovec Chelovekov. ISBN 978-1-78435-209-7.
^ Brlic-Mazuranic, Ivana (1922). Croatian Tales of Long Ago. Превод: Fanny S. Copeland. New York: Frederick A. Stokes Co. стр. 256–257. OL OL13446306M .
^ Vaitkevičienė, Daiva (2013). Ryan William; Pócs Éva, ур. Baltic and East Slavic Charms. The Power of Words: Studies on Charms and Charming in Europe. Central European University Press. стр. 222—223. ISBN 9786155225109. JSTOR 10.7829/j.ctt2tt29w.12.

Литература

Shedden-Ralston, William Ralston (1872). The Songs of the Russian People: As Illustrative of Slavonic Mythology and Russian Social Life (2 изд.). Ellis & Green.
Bartmiński, Jerzy (1996). Słownik stereotypów i symboli ludowych. Kosmos. 1, Niebo, światła niebieskie, ogień, kamienie [Dictionary of stereotypes and folk symbols. Cosmos. 1, Heaven, heavenly lights, fire, stones] (на језику: пољски). 1. Lublin: Wydawnictwo Uniwersytetu Marii Curie-Skłodowskiej. ISBN 83-227-0901-3.
Korinfsky, Apollon (1901). Народная Русь : Круглый год сказаний, поверий, обычаев и пословиц русского народа [Folk Russia: All year round tales, beliefs, customs and proverbs of the Russian people] (на језику: руски). Izdaniye knigoprodavtsa M. V. Klyukina.
Petrukhin, Vladimir (1995). Алатырь [Alatyr]. Slavi͡a︡nskai͡a︡ mifologii͡a︡. Moscow: Ėllis Lak. стр. 31—416. ISBN 5-7195-0057-X. OL 586238M.
Korinfsky, Apollon (1901). Народная Русь : Круглый год сказаний, поверий, обычаев и пословиц русского народа [Folk Russia: All year round tales, beliefs, customs and proverbs of the Russian people] (на језику: руски). Izdaniye knigoprodavtsa M. V. Klyukina.
Vasmer, Max, ур. (1986). Этимологический словарь русского языка М. Фасмера [Etymological Dictionary of the Russian Language] (на језику: руски).
Meletinsky, E.M., ур. (1990). Алатырь [Alatyr]. Soviet Encyclopedia (на језику: руски). стр. 333. ISBN 5-85270-032-0.
Grushko E.A.; Medvedev Yu.M. (2008). Русские легенды и предания [Russian legends and traditions]. стр. 7—208. ISBN 978-5-699-06209-6.

Спољашње везе

„Alatyr”. Etymological Dictionary of the Russian Language = Russisches etymologisches Wörterbuch.
Радови везани за чланак Alatyr (in Russian mythology) // Small encyclopedic dictionary of Brockhaus and Efron на Викизворнику
Радови везани за чланак Explanatory Dictionary of the Living Great Russian Language на Викизворнику

[FOOTNOTEMeletinsky199033-1] а ^б ^в Meletinsky 1990, стр. 33.

[FOOTNOTEPetrukhin199531-2] а ^б Petrukhin 1995, стр. 31.

[brockhaus-3] а ^б Alatyr (in Russian mythology) (на језику: руски). 1907—1909 — преко Викизворника.

[Veselovsky-4] „Veselovsky” (на језику: руски). pravenc.ru. Приступљено 2020-03-20.

[FOOTNOTEBartmiński1996349-5] Bartmiński 1996, стр. 349.

[FOOTNOTEBartmiński1996381–384-6] Bartmiński 1996, стр. 381–384.

[FOOTNOTEBartmiński1996384–386-7] Bartmiński 1996, стр. 384–386.

[FOOTNOTEBartmiński1996390–394-8] Bartmiński 1996, стр. 390–394.

[FOOTNOTEBartmiński1996386–390-9] Bartmiński 1996, стр. 386–390.

[10] Zamyatin, Yevgeny (17. 1. 2017). Short Stories : Alatyr', Sever, Bich Bozhiy, Lovec Chelovekov. ISBN 978-1-78435-209-7.

[11] Brlic-Mazuranic, Ivana (1922). Croatian Tales of Long Ago. Превод: Fanny S. Copeland. New York: Frederick A. Stokes Co. стр. 256–257. OL OL13446306M .

[12] Vaitkevičienė, Daiva (2013). Ryan William; Pócs Éva, ур. Baltic and East Slavic Charms. The Power of Words: Studies on Charms and Charming in Europe. Central European University Press. стр. 222—223. ISBN 9786155225109. JSTOR 10.7829/j.ctt2tt29w.12.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]