Алекса Ђурашевић
| Алекса Ђурашевић Црнојевић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | средина 14. века |
| Датум смрти | после 1427. |
| Место смрти | Српска деспотовина |
| Гроб | Манастир Ком |
| Породица | |
| Родитељи | Радич Црнојевић Јелена |
| Династија | Ђурашевићи |
| владар Паштровића | |
| Период | прва половина 15. века |
| Претходник | Радич Црнојевић |
| Наследник | Ђурађ Ђурашевић Црнојевић |
 | |
Алекса Ђурашевић Црнојевић (умро после 1427), познат и као Љеш Црнојевић, био је владар Паштровића у првој половини 15. века.
Биографија
[уреди | уреди извор]Алекса је био млађи син Радича Црнојевића. Заједно са братом Ђурђем владо је Паштровићима (Луштица и брда изнад Котора и Будве) током владавине Балше III Балшића (1403-1421). Ђурашевићи су били огранак породице Калођурађ. Заузимали су високе положаје на двору Балше III. У изворима га по први пут срећемо 1413. године у оснивачкој повељи цркве светог Николе у комплексу манастира Прасквица, заједно са братом Ђурђем и његовим сином. Алекса је узео учешћа у Другом скадарском рату (1419-1423). Након Балшине смрти, земља је припала српском деспоту Стефану Лазаревићу. Алекса и Ђурађ прихватили су његову власт и постали његове војводе. Момчило Спремић је сматрао да су се надали да ће деловати самосталније под Стефаном, него под Балшом. Након неуспешних преговора, Стефан је најпре освојио Дриваст, а Ђурашевићи заузимају Грбаљ и Светомихољску метохију. Након заузећа Бара новембра 1421. године Стефан је закључио шестомесечно примирје са Млечанима. Млетачка република настојала је да Ђурашевиће привуче на своју страну нудећи им Бар и Будву. Ђурашевићи су остали верни српском деспоту. Контолисали су 10 солана у Грбљу у близини Котора. Заједно са братом, Алекса је саградио манастир Ком између 1415. и 1427. године. У њему је и сахрањен. Територија Паштровића је након завршетка рата припала Млетачкој републици.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]| 16. Илија | ||||||||||||||||
| 8. Ђураш Илијић | ||||||||||||||||
| 4. Црноје Ђурашевић | ||||||||||||||||
| 2. Радич Црнојевић | ||||||||||||||||
| 1. Алекса Ђурашевић Црнојевић | ||||||||||||||||
| 3. Јелена | ||||||||||||||||
Извори
[уреди | уреди извор]- Милош Ивановић; Властела државе српских деспота, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд (2013)
- Историја српског народа 2, група аутора, Српска књижевна задруга, Београд (1982)