Алекса Пејић

Алекса Пејић
Лични подаци
Пуно име Алекса Пејић[1]
Датум рођења (1999-07-09)9. јул 1999.(25 год.)[1]
Место рођења Београд, СР Југославија[1]
Висина 1,90 m[2]
Маса 80 kg[2]
Позиција централни везни[3]
Клупске информације
Тренутни клуб
ТСЦ Бачка Топола
Број 6
Јуниорска каријера
Бродарац
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2017—2019. Бродарац 24 (7)
2019—2021. Пролетер Нови Сад 59 (3)
2021—2022. Шахтјор Солигорск 16 (1)
2022—2023. Рапид Беч 26 (0)
2024— ТСЦ Бачка Топола 9 (1)
Репрезентативна каријера**
2021. Србија 2 (0)
* Датум актуелизовања: 3. мај 2024.
** Датум актуелизовања: 31. јануар 2021.

Алекса Пејић (Београд, 9. јула 1999) српски је фудбалер који тренутно игра за ТСЦ из Бачке Тополе.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Заједно са осталим члановима екипе Бродарца у узрасту до 19 година старости, Пејић је освојио Омладинску лигу Србије за такмичарску 2016/17.[4] То им је касније омогућило да наступе у УЕФА Лиги младих тимова, а Пејић је био стрелац поготка против грузијског представника Сабуртала.[5] Са екипом се пласирао у шеснаестину финала, где су их елиминисали вршњака Манчестер јунајтеда.[6][7][8] За Бродарац је дебитовао и у сениорској конкуренцији,[а] те је, као бонус играч,[б] на неколико утакмица допринео освајању првог места на табели Београдске зоне за такмичарску 2017/18.[14] У својству бонус играча одиграо је и наредну сезону у Српској лиги Београда.[15]

Лета 2019. године прешао је у новосадски Пролетер,[16] са којим је прошао припреме пред почетак нове сезоне у Суперлиги Србије.[17] Дебитовао је на отварању тог такмичења за сезону 2019/20, нашавши се у стартној постави своје екипе на гостовању Радничком на Стадиону Чаир у Нишу. На терену је провео 53 минута, после чега га је заменио Марко Пантић.[18] Свој први погодак за Пролетер постигао је у 5. колу, у поразу од 2 : 1 на гостовању Чукаричком.[19] Забележио је и асистенцију за Милана Миросављева у победи над крушевачким Напретком у 10. колу,[20] док је још једном био стрелац два кола касније против сурдуличког Радника.[21]

Током првог дела сезоне одиграо је 17 утакмица у Суперлиги Србије. По свих 90 минута одиграо је против Младости у 3, Црвене звезде у 15. и Чукаричког у 20. колу.[22][23][24] На сусрету са Војводином у 6. колу замењен је пред крај утакмице,[25] Наступио је још и у шеснаестини финала Купа Србије против Јавора у Ивањици.[26] У наставку сезоне се усталио у постави своје екипе те су по њеном окончању медији писали о могућем иностраном ангажману.[27][28][29] У својству једног од бонус играча,[б] Пејић је код тренера Бранка Жигића започео и наредну сезону.[33][34][35] Тако је у 10. колу био стрелац за минималну победу над саставом ТСЦ Бачке Тополе.[36] У јуну 2021. Пејић је потписао за Шахтјор из Солигорска.[37] У јуну 2022. прешао је у Рапид из Беча.[38] У фебруару 2024. потписао је за ТСЦ из Бачке Тополе.[39]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

По именовању Ненада Миловановића за селектора младе репрезентације Србије, Пејић је уврштен у састав за припремну утакмицу против суботичког Спартака у августу 2019.[40] Касније је фигурирао као један од потенцијалних репрезентативаца у узрасту до 21 године, али није наступао током квалификација за Европско првенство.[41]

У јануару 2021. године добио је позив вршиоца дужности селектора, Илије Столице, за учешће на турнеји репрезентације Србије, састављене претежно од фудбалера из домаће Суперлиге.[42] Дебитовао је истог месеца на пријатељском сусрету са Доминиканском Републиком у Санто Домингу.[43] Наступио је и неколико дана касније, против Панаме, када је након једног часа игре на терену заменио Јована Нишића.[44]

Статистика

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 16. априла 2023.[45]
Утакмице и голови приказани према клубу, сезони и такмичењу
Клуб Сезона Лига Национални куп Европа Остало Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Бродарац 2017/18.[15] Београдска зона 5[а] 1 5 1
2018/19.[15] Српска лига Београд 19 6 19 6
Укупно 24 7 24 7
Пролетер Нови Сад 2019/20.[46] Суперлига Србије 26 2 1 0 27 2
2020/21.[47] 33 1 2 0 35 1
Укупно 59 3 3 0 62 3
Шахтјор Солигорск 2021.[48] Премијер лига Белорусије 11 1 1 0 1 0 13 1
2021.[49] 5 0 0 0 1 0 6 0
Укупно 16 1 1 0 1 0 1 0 19 1
Рапид Беч 2022/23.[50] Бундеслига Аустрије 22 0 4 0 5 0 31 0
Каријера 121 11 8 0 6 0 1 0 136 11

Репрезентативна

[уреди | уреди извор]
Ажурирано 31. јануара 2021.[51]
Србија
Године Наступа Голова
2021. 2 0
Укупно 2 0

Трофеји и награде

[уреди | уреди извор]
Бродарац

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Према извештајима, Пејић је одиграо неколико утакмица у Београдској зони као бонус играч. Постигао је погодак у 18. колу када је утакмица између домаћег Борца и Бродарца у Лазаревцу завршена резултатом 0 : 7.[9][10][11][12][13]
  2. ^ а б Клубови који се такмиче у некој од група српске лиге у обавези су да утакмицу започну са два фудбалера млађа од 20 година на терену, док клубови из зонских такмичења имају обавезу да користе једног таквог играча. Ти играчи називају се бонусима.[30] Допуном пропозиција такмичења, такво правило је уведено и у Првој лиги Србије, пред почетак сезоне 2019/20, а односи се на фудбалере до 21 године старости. Истовремено је усвојена одлука да се такво правило примени на Суперлигу Србије, од такмичарске 2020/21.[31] Одлука је потврђена крајем маја 2020. године, уз додатак да бонус играчи морају бити држављани Републике Србије.[32]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Aleksa Pejic”. sportifico.rs. Приступљено 7. 1. 2020. 
  2. ^ а б „Svi se raspituju za njega, ZOVU GA! Ponude evropskih klubova pljušte, a Pejića zanima samo Srbija (VIDEO)”. objektiv.rs. 21. 9. 2020. Приступљено 7. 1. 2020. 
  3. ^ „(UŽIVO) PROLETER - CRVENA ZVEZDA: Šampion se muči u Novom Sadu!”. мтс. 21. 8. 2020. Архивирано из оригинала 10. 01. 2021. г. Приступљено 7. 1. 2021. 
  4. ^ а б Stošić, Anđela (15. 5. 2017). „Omladinci Brodarca prvaci Srbije”. sportjunior.rs. Архивирано из оригинала 30. 08. 2020. г. Приступљено 7. 1. 2021. 
  5. ^ „Posle istorijskog uspeha Brodarca: Junak iz Tbilisija OTKRIO ambicije! (FOTO)”. srbijadanas.com. 23. 11. 2017. Приступљено 6. 1. 2020. 
  6. ^ Radulović, Uroš (7. 2. 2018). „Neka Brodarac bude Istvič!”. sportifico.rs. Приступљено 6. 1. 2020. 
  7. ^ „УЕФА Лига младих: Бродарац „ломи” велики Манчестер јунајтед (18,30, САСТАВИ)”. Спортски журнал. 7. 2. 2018. Приступљено 7. 1. 2021. 
  8. ^ „Brodarac bez istorije – 'Đavoli' u osmini finala!”. Б92. 7. 2. 2018. Приступљено 7. 1. 2021. 
  9. ^ Јовановић, Д. (13. 11. 2017). Пузовић донео преокрет у дербијуНеопходна новчана претплата. Спортски журнал (Београд), број 9844. стр. 8. 
  10. ^ Лазаревић, З. (3. 12. 2017). Милуновић стрелац за скок на тронНеопходна новчана претплата. Спортски журнал (Београд), број 9864. стр. 9. 
  11. ^ Лазаревић, З. (28. 3. 2018). Лука Лемић учврстио тронНеопходна новчана претплата. Спортски журнал (Београд), број 9975. стр. 8. 
  12. ^ Маћешић, М. (5. 4. 2018). Бјелобрк неухватљивНеопходна новчана претплата. Спортски журнал (Београд), број 9983. стр. 8. 
  13. ^ Ђорић, М. (4. 6. 2018). Мотористима се смрклоНеопходна новчана претплата. Спортски журнал (Београд), број 10040. стр. 9. 
  14. ^ а б „Из Кијева на славље: Славиша Кокеза предводио Бродарац до нове победе (ФОТО)”. Спортски журнал. 28. 5. 2018. Приступљено 7. 1. 2021. 
  15. ^ а б в „Пејић, Алекса”. srbijafudbal.com. Приступљено 6. 1. 2020. 
  16. ^ Поповић, М. (30. 6. 2019). „Пролетер отпутовао на припреме у Словенију”. Дневник холдинг. Приступљено 6. 1. 2020. 
  17. ^ Поповић, М. (1. 7. 2019). „Пролетер знатно изменио играчки кадар”. Дневник холдинг. Приступљено 6. 1. 2020. 
  18. ^ Jovanović, Milica (21. 7. 2019). „Rutinskom pobedom nad Proleterom Radnički otvorio Superligu”. Јужне вести. Приступљено 7. 1. 2020. 
  19. ^ „Treća pobeda Čukaričkog na Banovom Brdu, Docić i Šapić za nova tri boda”. ФК Чукарички, званична презентација. 17. 8. 2019. Архивирано из оригинала 22. 08. 2019. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  20. ^ „Proleter nadigrao Napredak u Novom Sadu”. 021.rs. 30. 9. 2019. Приступљено 6. 1. 2020. 
  21. ^ „Vanić: Neobjašnjivo”. Врањске. 21. 10. 2019. Архивирано из оригинала 9. 1. 2021. г. Приступљено 7. 1. 2021. 
  22. ^ Joković, Goran (4. 8. 2019). „Mladost-Proleter 1:1 (0:1)”. ФК Младост Лучани, званична презентација. Приступљено 7. 1. 2020. 
  23. ^ M, S. (2. 11. 2019). „PROLETER JUNAČKI, ZVEZDA IPAK RUTINSKI Lomili su crveno-beli meč u Novom Sadu i ipak slomili u svoju korist, a sad - Totenhem (VIDEO)”. Ало!. Приступљено 6. 1. 2020. 
  24. ^ Поповић, М. (11. 12. 2019). „Фудбалере Пролетера осоколила победа против Чукаричког”. Дневник холдинг. Приступљено 6. 1. 2020. 
  25. ^ „Пролетер – Војводина 0:1”. ФК Војводина, званична презентација. 24. 8. 2019. Приступљено 6. 1. 2020. 
  26. ^ „Proleter preokretom do naredne runde nacionalnog Kupa”. ФК Јавор Ивањица, званична презентација. 10. 10. 2019. Приступљено 7. 1. 2020. 
  27. ^ Поповић, М. (10. 6. 2020). „Пролетер припрема замку за Јавор: Млади талас на потезу”. Дневник холдинг. Приступљено 7. 1. 2020. 
  28. ^ Ilić, Aleksandar (17. 6. 2020). „Proleter pred istorijskim transferom: Pejić u fokusu, stigle tri ponude!”. hotsport.rs. Архивирано из оригинала 18. 06. 2020. г. Приступљено 7. 1. 2020. 
  29. ^ К, Г. (11. 7. 2020). „Алекса Пејић после успешне сезоне: Стижу понуде, велика жеља ми је дрес Србије”. Вечерње новости. Приступљено 7. 1. 2020. 
  30. ^ Фудбал 13/2 2020, стр. 85.
  31. ^ Фудбал, ванредни 10 2019, стр. 4—6.
  32. ^ „Promenjeno pravilo o "bonus igračima" za sledeću sezonu!”. mondo.rs. 29. 5. 2020. Приступљено 7. 1. 2021. 
  33. ^ Ilijoski, Sašo (31. 7. 2020). „SUPERLIGA Čak 209 bonusa klinaca u 20 klubova!”. direktno.rs. Приступљено 7. 1. 2021. 
  34. ^ Džodić, Ivan (16. 8. 2020). „Večiti hvale talente, a šansu im daju samo kad moraju”. Нова С. Приступљено 7. 1. 2021. 
  35. ^ Поповић, М. (7. 10. 2020). „Алекса Пејић (Пролетер): Тимски дух доноси резултате”. Дневник холдинг. Приступљено 7. 1. 2020. 
  36. ^ Stanković, Dejan (4. 10. 2020). „Žigićev Proleter igra dobar fudbal – Aleksa Pejić sapleo TSC! Het-trik Milana Makarića u Užicu”. mozzartsport.com. Приступљено 7. 1. 2021. 
  37. ^ Š, A. (23. 6. 2021). „Novi transfer iz Superlige: Šampion Belorusije predstavio još jednog Srbina”. 24sedam.rs. Приступљено 31. 7. 2021. 
  38. ^ Radošević, Ivan (9. 6. 2022). „Slavni Rapid ne može bez Srba: Aleksa Pejić pojačao Bečlije”. nogomania.rs. Приступљено 16. 4. 2023. 
  39. ^ „TSC predstavio prvo zimsko pojačanje: Pejić iz Beča u Topolu”. mozzartsport.com. 8. 2. 2024. Приступљено 3. 5. 2024. 
  40. ^ Spasojević, Dejan (13. 8. 2019). „Savo ih ”zaboravio”, Neško ih pozvao u reprezentaciju! Prvi spisak novog selektora”. asinfo.info. Архивирано из оригинала 31. 01. 2021. г. Приступљено 26. 1. 2021. 
  41. ^ Ilić, Aleksandar (17. 6. 2020). „Proleter pred istorijskim transferom: Pejić u fokusu, stigle tri ponude!”. hotsport.rs. Приступљено 26. 1. 2021. 
  42. ^ „Илија Столица позвао 25 играча за северноамеричку турнеју”. Фудбалски савез Србије. 13. 1. 2021. Приступљено 26. 1. 2021. 
  43. ^ „Нула Србије и Доминиканске Републике”. Спортски журнал. 26. 1. 2021. Приступљено 26. 1. 2021. 
  44. ^ Stojiljković, Milan (29. 1. 2021). „Opet bez golova: Superligaški Orlovi nerešeno i sa Panamom”. Н1. Приступљено 31. 1. 2021. 
  45. ^ „Aleksa Pejić”. macsonuclarim.com (на језику: турски). Архивирано из оригинала 09. 01. 2021. г. Приступљено 7. 1. 2021. 
  46. ^ „Pejić, Aleksa — sezona 2019/20.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 09. 01. 2021. г. Приступљено 7. 1. 2021. 
  47. ^ „Pejić, Aleksa — sezona 2020/21.”. Суперлига Србије у фудбалу, званична презентација. Архивирано из оригинала 20. 01. 2021. г. Приступљено 7. 1. 2021. 
  48. ^ „A. Pejic”. resultados-futbol.com (на језику: шпански). Приступљено 31. 7. 2021. 
  49. ^ „A. Pejic” (на језику: енглески). BeSoccer. Приступљено 16. 4. 2023. 
  50. ^ „Aleksa Pejic”. Фудбалски савез Аустрије (на језику: немачки). Приступљено 16. 4. 2023. 
  51. ^ „Aleksa Pejić”. eu-football.info (на језику: енглески). Приступљено 26. 1. 2021. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]