Александар Југовић

Александар Југовић (2. новембар 1975) је српски политичар, писац и академик. У Народној скупштини Србије је од 2008. године као члан Српског покрета обнове (СПО).

Рани живот и приватна каријера

[уреди | уреди извор]

Југовић је рођен у Чачку, у тадашњој СР Србији у СФРЈ.[1] Дипломирао је на Филолошком факултету Универзитета у Београду и професор је српског језика и књижевности. Југовић је објавио збирке поезије Крв и није вода (1995), На крају крајева (1999), Јесеним пролећа (2002), драму Луна-парк, романе ДИСхармонија (2005), Три рога месеца (2006), Српски у сто лекција (2008), Монтана (2010), Лауреат (2014), Опсенар (2016) и Мора (2018).[2][3]

Политичар

[уреди | уреди извор]

Од 2004. до 2012. године

[уреди | уреди извор]

Југовић је заузео 105. место на збирној изборној листи СПО и Нове Србије на парламентарним изборима 2003.[4] Савез СПО–Нова Србија освојио је двадесет два мандата, а он није изабран у делегацију своје странке. (Од 2000. до 2011. године мандати на српским изборима распоређени су по дискрецији успешних партија и коалиција, а уобичајена пракса је била да се мандати додељују по бројчаном редоследу. Југовић је могао да добије мандат упркос релативно ниској листи, али није)[5] Од 2004. до 2007. године Југовић је био помоћник министра културе[6] у сарадњи са министром СПО Драганом Којадиновићем.

СПО је самостално учествовао на парламентарним изборима 2007, а Југовић је добио осамдесет шесто место на својој листи (која је углавном била распоређена по азбучном реду).[7] Странка није добила довољно гласова да пређе изборни цензус и освоји заступљеност у скупштини.

За изборе 2008. СПО је приступио Савезу Демократске странке За европску Србију, а Југовић је на њеној листи освојио осамдесет шесто место.[8] Алијанса је освојила 102 од 250 посланичких мандата и касније је била у могућности да формира коалициону владу. Југовић је био у посланичкој делегацији СПО.[9]

Југовић је у октобру 2008. описао СПО као „стуб који окупља интелектуалну и проевропску [Унију], одговорну десницу“ у српској политици, стављајући га у идеолошку традицију личности попут Конрада Аденауера и Шарла де Гола.[10] Три године касније тврдио је да Србија не треба да слави 7. јул као Дан устанка; његова тврдња је била да је југословенски партизански устанак тог датума у Другом светском рату био мотивисан комунистичком идеологијом пре него противљењем окупацији Србије Осовине.[11]

Југовић је у септембру 2009. предложио стратегију децентрализације Србије која би, између осталог, Војводину поделила на три региона.[12] Подржао је Ахтисаријев план у вези са статусом Косова и Метохије у оквиру Србије.[13]

Од 2012

[уреди | уреди извор]

Изборни систем Србије реформисан је 2011. године, тако да су посланички мандати додељени по бројкама кандидатима на успешним листама. СПО је учествовао на парламентарним изборима 2012. као део коалиције Преокрет. Југовић је добио пету позицију на својој листи, а поново је изабран када је савез освојио деветнаест мандата.[14] Српска напредна странка и њени савезници изашли су са избора са највише мандата, тесно победивши листу Демократске странке Избор за бољи живот. Југовић је првобитно тражио формирање нове коалиционе владе на челу са Борисом Тадићем и Демократском странком.[15] Међутим, касније је подржао савез између СПО и СНС.

СПО је учествовао на листи Српске напредне странке Александар Вучић — Будућност у коју верујемо за парламентарне изборе 2014. Југовић је добио двадесет другу позицију на листи и лако је враћен када је алијанса освојила већину са 158 од 250 мандата.[16] Он је накнадно најавио да ће СПО подржати Вучићеву администрацију у скупштини.[17] Од 2012. до 2016. године, Југовић је био лидер посланичке групе СПО—Демохришћанска странка Србије. Он је позвао на измене Устава Србије 2015. године, рекавши да је потребно смањити број посланика у скупштини и променити начин избора. Као и претходних година, позвао је и на отварање досијеа тајних служби Србије.[18][19][20]

Поново је изабран за још један мандат у Народној скупштини на изборима 2016. након што је добио седамдесет и прву позицију на коалиционој листи Напредне странке, која је освојила другу узастопну већину са 131 посланичким местом.[21] СПО је био члан посланичког клуба Напредне странке у парламенту 2016–2020. Југовић је био члан скупштинског Одбора за културу и информисање и заменик члана Одбора за науку, образовање, технолошки развој и информационо друштво.[22] Године 2015. био је део делегације Србије на шездесет трећем годишњем Молитвеном доручку Сједињених Америчких Држава у Вашингтону.[23]

Југовић је на изборима 2020. године добио деведесет осмо место на листи Напредне странке Александар Вучић — За нашу децу[24] и изабран је у пети мандат када је листа освојила убедљиву већину са 188 мандата. Тренутно је члан скупштинског одбора за заштиту животне средине.[25]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ ALEKSANDAR JUGOVIĆ, Otvoreni Parlament, accessed 23 August 2017.
  2. ^ "Pogubno osećanje savršenosti", Danas, 27 December 2015, accessed 23 August 2017.
  3. ^ D. BOGUTOVIĆ, "Aleksandar Jugović: I Morava se buni protiv zla", Novosti, 18 November 2016, accessed 23 August 2017.
  4. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 28. децембра 2003. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (СРПСКИ ПОКРЕТ ОБНОВЕ - НОВА СРБИЈА - ВУК ДРАШКОВИЋ - ВЕЛИМИР ИЛИЋ) Архивирано 2017-07-26 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 7 April 2017.
  5. ^ Serbia's Law on the Election of Representatives (2000) stipulated that parliamentary mandates would be awarded to electoral lists (Article 80) that crossed the electoral threshold (Article 81), that mandates would be given to candidates appearing on the relevant lists (Article 83), and that the submitters of the lists were responsible for selecting their parliamentary delegations within ten days of the final results being published (Article 84). See Law on the Election of Representatives, Official Gazette of the Republic of Serbia, No. 35/2000, made available via LegislationOnline, accessed 28 February 2017.
  6. ^ ALEKSANDAR JUGOVIĆ, Otvoreni Parlament, accessed 23 August 2017.
  7. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 21. јануара и 8. фебрауара 2007. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (Српски покрет обнове - Вук Драшковић) Архивирано 2018-04-30 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 5 April 2017.
  8. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 11. маја 2008. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (ЗА ЕВРОПСКУ СРБИЈУ - БОРИС ТАДИЋ) Архивирано 2018-04-30 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 5 April 2017.
  9. ^ 11 June 2008 legislature, National Assembly of Serbia, accessed 23 August 2017.
  10. ^ He made these remarks in the context of criticizing the Serbian Progressive Party, which had just been formed as a breakaway group from the Serbian Radical Party. See "'Interesting' poll conducted by US agency 'shows' most popular Serbian parties," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 31 October 2008 (Source: Glas javnosti, Belgrade, in Serbian 30 Oct 08, p3).
  11. ^ "Jugović: Srbija ne sme da slavi 7. jul", Blic (Source: Tanjug), 7 July 2011, accessed 23 August 2017.
  12. ^ "Serbian party proposes decentralization of Vojvodina into three regions," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 19 September 2009 (Source: Dnevnik website, Novi Sad, in Serbian 17 Sep 09).
  13. ^ "Serbian analysts view Merkel's rumored suggestion to shape Kosovo as federation," British Broadcasting Corporation Monitoring European, 1 November 2011 (Source: Politika website, Belgrade, in Serbian 28 Oct 11).
  14. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине, 6. мај 2012. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (ЧЕДОМИР ЈОВАНОВИЋ - ПРЕОКРЕТ Либерално демократска партија, Српски покрет обнове, Социјалдемократска унија, Богата Србија, Војвођанска партија, Демократска партија Санџака, Зелена еколошка партија - зелени, Партија Бугара Србије) Архивирано 2017-09-11 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 26 January 2017.
  15. ^ Jugović: Tadić da bude na čelu proevropske vlade, Blic (Source: Beta), 27 May 2012, accessed 23 August 2017.
  16. ^ Избори за народне посланике Народне скупштине одржани 16. и 23. марта 2014. године, ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ (ALEKSANDAR VUČIĆ - BUDUĆNOST U KOJU VERUJEMO) Архивирано 2018-05-06 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 26 January 2017.
  17. ^ "Jugović: Podrška SPO-a Vučiću i programu nove vlade", Blic (Source: Beta), 27 April 2014, accessed 23 August 2017.
  18. ^ Nada Kolundžija: Predlog zakona SPO-a liči na revanšizam, Blic (Source: Beta), 16 October 2012, accessed 23 August 2017.
  19. ^ Jugović: Nije bilo razgovora o ulasku SPO u vladu, Blic (Source: Tanjug), 20 August 2013, accessed 23 August 2017.
  20. ^ "Tim za izmenu političkog sistema: Ustav je prepun grešaka, treba ga menjati", Blic (Source: Tanjug), 23 June 2015, accessed 23 August 2017.
  21. ^ Избори за народне посланике 2016. године » Изборне листе (АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ - СРБИЈА ПОБЕЂУЈЕ) Архивирано 2018-04-27 на сајту Wayback Machine, Republika Srbija - Republička izborna komisija, accessed 17 February 2017.
  22. ^ ALEKSANDAR JUGOVIC, National Assembly of Serbia, accessed 23 August 2017.
  23. ^ "Delegacija Narodne skupštine na Molitvenom doručku", Blic (Source: Tanjug), 2 February 2015, accessed 23 August 2017.
  24. ^ "Ko je sve na listi SNS za republičke poslanike?", Danas, 6 March 2020, accessed 30 June 2020.
  25. ^ ALEKSANDAR JUGOVIC, National Assembly of the Republic of Serbia, accessed 11 January 2021.