Александар Шмеман

Протопрезвитер др

Александар Шмеман
Датум рођења(1921-09-13)13. септембар 1921.
Место рођењаТалин, Естонија
Датум смрти13. децембар 1983.(1983-12-13) (62 год.)
Место смртиЈонкерс, Њујорк, САД
СупружникЈулијана Шмеман
ДецаСерж Шмеман
РодитељиДимитри Шмеман (отац)
Ана Шмеман (мајка)

Александар Шмеман (Талин, 13. септембар 1921 — Јонкерс, Њујорк, 13. децембар 1983)[1] је био свештеник Православне цркве у Америци.

Убраја се у ред чувене плејаде православних руских мислилаца и слови за неодступног богослова православља и мисионара Цркве двадесетог века.[2]

Живот

[уреди | уреди извор]

Александар Шмеман се родио у граду Ревељу (тако Руси називају Талин) у аристократској породици руских емиграната. Деда му је био посланик Државног савета Руске Империје, а отац официр гарде Руске императорске армије.

У раним годинама детињства његова породица се преселила из Естоније у Француску, где је и остао све до свог коначног одласка у Америку.

Прво образовање започео је најпре у руској војној школи у Версају из које потом прелази у гимназију, а касније наставља студије у француском лицеју и на Париском универзитету. Године Другог свјетског рата и период немачке окупације Француске, било је време његовог пресудног опредељења за богословске студије на руском Богословском институту Светог Сергија у Паризу (1940—1945). Током петогодишњих студија превасходно се посвећује изучавању црквене историје, из које, по самом завршетку, и постаје предавач. Темом из области литургијског богословља стиче звање доктора богословских наука. Оженио се 1943. а рукоположен у чин свештеника 1946. године.

Године 1951. одлази у Америку и придружује се колективу академије Светог Владимира у Њујорку, коју је тада градио један од најутицајнијих православних богослова 20. века, отац Георгије Флоровски. Од 1962. отац Александар, долази на положај декана и ту остаје све до своје смрти 13. децембра 1983. године.

Дела

[уреди | уреди извор]

Објављен је већи број књига и чланака протопрезвитера др Александра Шмемана. Основна библиографија:

  • Црква и црквено устројство (1949)
  • Историјски пут Православља (1954)
  • Увод у литургичко богословље (1961)
  • За живот света - Свете Тајне и Православље (1963)
  • Крајња питања - антологија руске религијске мисли (1965)
  • Велики пост - ходочашће ка Пасхи (1969)
  • Литургија и живот - есеји о хришћанском узрастању кроз литургијско искуство (1974)
  • Водом и Духом - литургијска студија о Крштењу (1974)
  • Црква, свет мисија - размишљања о Православљу на западу (1979)
  • Евхаристија - Тајна Царства (1984)
  • Недељне беседе - о вери и откровењу, црквена година, поштовање Мајке Божије (1989)
  • Литургија и предање (1994)

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Биографија оца Александра Шмемана, Религиозна делатност руске дијаспоре. (на руском)
  2. ^ Двадесет осам година од упокојења оца Александра Шмемана, Светигора прес.