Алтернативни пулс

Алтернативни пулс
СинонимиPulsus alternans, сardiac alternans, mechanical alternans
Специјалностикардиологија

Алтернативни пулс (lat. pulsus alternans) је физикални налаз са артеријским пулсним таласом који показује наизменичне јаке и слабе откуцаје.[1] [2]Најчешће је индикатор систолног оштећења леве коморе и има лошу прогнозу.[3]

Патофизиологија

[уреди | уреди извор]

У основи патофизиологиј алтернативног пулса налазе се два механизма:[4]

Дисфункцији леве коморе — која избацује знатно мање крви него нормално, што резултује смањење ударног и повећањем дијастолног волумена срца. Као последица тога, током следећег циклуса у фази систоле мишић миокарда се истеже више него обично и доводи у наредном акту до повећања контракције миокарда што резултује снажнијим систоличким пулсом.[5]

Хетерогеност између рефрактерног периода здравих и оболелих ћелија миокарда — друго је објашњење патофизиологије овог механизма, који је највероватнија последица прекомерне експресије главног протеина за складиштење калцијума (калсекретина), у саркоплазматском ретикулуму што резултује значајним смањењем контрактилних сила миокарда и развојем алтернативног пулса.[6]

У почетку, пре потпуне манифестације алтернативног пулса, може јавити тахикардија као компензаторни механизам за одржавања срчане излазне константе.

Клинички значај

[уреди | уреди извор]

Налаз алтернативног пулса указује на тешку срчану инсуфицијенцију.[7][8][9]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Дијагноза алтернативног пулса може се поставити: палпацијом изнад радијалне артерије и аускултацијом уз помоћ апарата за мерење крвног притиска или ехокардиографијом [2]

Палпација

Палпацијом радијалне или бедрене артерије, осећа се правилан ритам, али наизменично снажне и слабе пулсни талас.

Аускултација

Уз помоћ гумене манжетне за крвни притисак може се аускултаторном методом мерења крвног притиска потврдили налаз — тако што се манжетна апарата за мерење крвног притиска напумпа до нивоа који је изнад систолног крвног притиска, а затим полако испушта ваздух из манжетне све док се не дође до нивоа систолог притиска, и ту заустави даље испуштање ваздуха. Ако се чују наизменични гласни и тихи Короткови тонови (први најачи и најбоље чујан тон који означава вредност систолног крвног притиска), то потврђује дијагнозу алтернативног пулса.[10]

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Euler, DE (јун 1999). „Cardiac alternans: mechanisms and pathophysiological significance”. Cardiovascular Research. 42 (3): 583—90. .
  2. ^ а б Nguyen T, Cao LB, Tran M, Movahed A (август 2013). „Biventricular pulsus alternans: An echocardiographic finding in patient with pulmonary embolism”. World J Clin Cases. 1 (5): 162—5. .
  3. ^ Henery, Daniel; Tummala, Ramyashree (2022). „Pulsus Alternans”. StatPearls. StatPearls Publishing. PMID 32491574. Приступљено 17. 1. 2022. 
  4. ^ Vidwan, P.; Stouffer, G. A. (2009). „Biventricular pulsus alternans”. Cardiol Res Pract. 2009: 703793. .
  5. ^ Euler, D. E. (јун 1999). „Cardiac alternans: mechanisms and pathophysiological significance”. Cardiovascular Research. 42 (3): 583—90. .
  6. ^ Kotsanas G, Holroyd SM, Young R, Gibbs CL (децембар 1996). „Mechanisms contributing to pulsus alternans in pressure-overload cardiac hypertrophy.”. Am J Physiol. 271 (6 Pt 2): H2490—500. .
  7. ^ Allareddy, Veerajalandhar; Grundstad, Morgan L.; Badheka, Aditya (2017). „Pulsus alternans: A visual clue to a grave disorder!”. BMJ Case Reports. 2017. PMC 5604689 Слободан приступ. PMID 28899874. doi:10.1136/bcr-2017-222242. .
  8. ^ Surawicz, B.; Fisch, C. (август 1992). „Cardiac alternans: diverse mechanisms and clinical manifestations”. Journal of the American College of Cardiology. 20 (2): 483—99. 
  9. ^ Cohn, Keith E.; Sandler, Harold; Hancock, E. W. (септембар 1967). „Mechanisms of Pulsus Alternans”. Circulation (на језику: енглески). 36 (3): 372—380. PMID 4166376. S2CID 12132098. doi:10.1161/01.CIR.36.3.372. Приступљено 17. 1. 2022. 
  10. ^ Hess, O. M.; Surber EP; Ritter, M.; Krayenbuehl, H. P. (јул 1984). „Pulsus alternans: its influence on systolic and diastolic function in aortic valve disease”. Journal of the American College of Cardiology. 4 (1): 1—7. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Harris, Leonard C.; Nghiem, Quang X.; Schreiber, Melvyn H.; Wallace, John M. (1966). „Severe Pulsus Alternans Associated with Primary Myocardial Disease in Children”. Circulation. 34 (6): 948—961. PMID 5954132. S2CID 20006793. doi:10.1161/01.CIR.34.6.948.  [PubMed] [Google Scholar]
  • Schmidt, Albrecht G.; Kadambi, Vivek J.; Ball, Nancy; Sato, Yoji; Walsh, Richard A.; Kranias, Evangelia G.; Hoit, Brian D. (2000). „Cardiac-specific Overexpression of Calsequestrin Results in Left Ventricular Hypertrophy, Depressed Force–frequency Relation and Pulsus Alternans in Vivo”. Journal of Molecular and Cellular Cardiology. 32 (9): 1735—1744. PMID 10966834. doi:10.1006/jmcc.2000.1209.  [PubMed] [Google Scholar]
  • Saghaei, M.; Mortazavian, M. (2000). „Pulsus alternans during general anesthesia with halothane: effects of permissive hypercapnia”. Anesthesiology. 93: 91—4. 
  • Givertz MM, Colucci W, Braunwald E. Clinical aspects of heart failure: high-output heart failure; pulmonary edema : Braunwald E, Zipes DP, Libby P., Heart disease: a textbook of cardiovascular medicine. (6th изд.). Philadelphia, Pa: WB Saunders Co. 2001. pp. 534–61. . [Google Scholar]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).