Ана Филантропин

Ана Филантропин
Породица
СупружникМанојло III Велики Комнин
РодитељиМанојло Анђел Филантропен
Трапезунтска царица
ПретходникГулхан-Евдокија од Грузије
НаследникТеодора Кантакузин

Ана Филантропин (грч. Αννα Φιλανθρωπινη; 1395–1404) је била друга супруга цара Манојла III Великог Комнина.

Породица

[уреди | уреди извор]

Ана је била ћерка Манојла Анђела Филантропина, цезара и гувернера Тесалије.[1] Манојло је владао Тесалијом од 1390. године, до пада под турску власт у време султана Бајазита I 1394. године.

Њен деда по оцу, или вероватније стриц, био је Алексије Анђел Филантропин, такође цезар, који је био гувернер Тесалије од 1373. до 1390. године. Њена бака по мајци, или вероватније стрина, била је Марија Радослава.

Царица

[уреди | уреди извор]

Гулхан-Евдокија од Грузије, Манојлова прва жена и царица Трапезунта умрла је 2. маја 1395. године.[2] 4. септембра те године, Евдокија, Манојлова сестра и удовица Таједин-паше од Синопе и емира од Лимније, стигла је из Цариграда у Кордиле са Аном Филантропин и Теодором Кантакузин; ове жене су дошле да се венчају, Ана са царем Манојлом III а Теодора са његовим сином, престолонаследником Алексијем. Комбиновано венчање је одржано следећег дана у Трапезунту.[3]

Руј Гонзалес де Клавијо, дипломата краља Енрикеа III од Кастиље, упућен кану Тамерлану, упознао је цара Манојла III и његову породицу априла 1404. године, док је пролазио кроз Трапезунт, и у свом извештају бележи царицу Ану Филантропин, што је јасан знак да је у време његове мисије царица била жива.[4] Цар Манојло III је умро 5. марта 1417. године; да ли га је царица Ана надживела није познато. Тјери Ганшу тврди да је идентификовао сина цара Манојла III и царице Ане, који је био жив још 1423. године, и довољно стар да се ожени Евдокијом, ћерком протостратора Манојла Палеолога Кантакузина.[5]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Miller 1969, стр. 72
  2. ^ Michael Panaretos, Chronicle, 48. Greek text in Original-Fragmente, Chroniken, Inschiften und anderes Materiale zur Geschichte des Kaiserthums Trapezunt, part 2; in Abhandlungen der historischen Classe der königlich bayerischen Akademie 4 (1844), abth. 1, p. 54; German translation, p. 68
  3. ^ Panaretos, Chronicle, 55. Greek text in Original-Fragmente, p. 40; German translation, p. 68
  4. ^ Miller 1969, стр. 72
  5. ^ Ganchou, Thierry (2009). „A propos d'un cheval de race: un dynaste de Trebizonde en exil a Constantinople au debut du XVe siècle”. Ур.: Rustam Shukurov. Mare et Litora: Essays Presented to Sergei Karpov for his 60th Birthday. Moscow: Indrik. стр. 553—575. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Miller, William (1969). Trebizond: The last Greek Empire of the Byzantine Era: 1204-1461, 1926. Chicago: Argonaut.