Андреј Ајншпилер

Андреј Ајншпилер
Андреј Ајншпилер
Датум рођења(1813-11-13)13. новембар 1813.
Место рођењаСвече, Војводина Корушка, Аустријско царство
Датум смрти16. јануар 1888.(1888-01-16) (74 год.)
Место смртиКлагенфурт, Аустроугарска

Андреј Ајншпилер (словен. Andrej Einspieler; Свече, 13. новембар 1813 — 16. јануар 1888) био је словеначки политичар, римокатолички свештеник и новинар и један од раних вођа старословенског националног покрета у 19. веку. Био је познат као „отац корушких Словенаца”.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођен је 13. новембра 1813. у Свечи, у Војводини Корушка.[2] Похађао је лицеј, а касније и богословију у Клагенфурту. Служио је као свештеник широм словеначких насељених подручја јужне Корушке. Током револуције 1848—1849. сарађивао је са корошким словеначким свештеником и политичким активистом Матијом Мајаром и постао је ватрени заговорник политичког програма Уједињене Словеније. Године 1851. био је суоснивач Mohorjeva družba,[3] најстарије словенске издавачке куће, заједно са филологом Антоном Јанежићем и свештеником Антоном Мартином Сломшеком.[2] Захваљујући његовом немирном културном и публицистичком деловању, Клагенфурт се појавио као главно културно средиште словеначког романтичарског национализма 1850-их.[4]

Почетком Октобарске дипломе у Аустријском царству 1860, Ајншпилер је постепено напустио идеал Уједињене Словеније као неостварив. Написао је бројне чланке на немачком језику, позивајући на сарадњу између говорника словеначког и немачког језика у Корушкој и у другим регионима словенских земаља. Године 1865. прогурао је иницијатора такозваног Мариборског програма, у којем је група Старих Словенаца предложила поновно успостављање Унутрашње Аустрије, углавном аутономне и федеративне политичке јединице у саставу аустријског царства у које би се спојиле традиционалне покрајине Корушка, Штајерска, Крањска и Аустријско приморје. Покренуо је новине Stimmen aus Innerösterreich, писане углавном на немачком језику, како би убедио јавност која говори немачки да прихвати ову идеју. Међутим, програм су одбили и словеначки и етнички немачки националисти. Почетком 1870-их, Ајншпилер је био маргинализован из редова словеначке политике, иако је наставио своју политичку активност. Године 1876. изабран је у општинско веће Клагенфурта.[4]

Преминуо је 16. јануара 1888. у Клагенфурту.[2]

Наслеђе

[уреди | уреди извор]

Током свог живота постао је познат као „отац корушких Словенаца”, јер се борио за њихова језичка и политичка права.[1]

Године 1979. словеначко хришћанско културно удружење из Корушке Ајншпилерову награду су назвали у његову част, додељује се појединцима који су пружили изванредни допринос различитом народу или националностима. Награду су, између осталих, примили: гувернер Болцана Луис Дурнвалдер, стипендиста и професор на централноевропском универзитету Антон Пелинка, римокатолички прелат Егон Капелари и аустријски политичар Рудолф Кирхшлегер.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б „Odlika koroške hvaležnosti”. www.druzina.si. Приступљено 2021-04-12. 
  2. ^ а б в Marko. „Andrej Einspieler”. revija.ognjisce.si (на језику: словеначки). Приступљено 2021-04-12. 
  3. ^ „Andrej Einspieler, 1813-1888”. www.kamra.si (на језику: словеначки). Приступљено 2021-04-12. 
  4. ^ а б „Einspieler, Andrej (1813–1888) - Slovenska biografija”. www.slovenska-biografija.si. Приступљено 2021-04-12. 

Литература

[уреди | уреди извор]