Антон Вилдганс

Антон Вилдганс
Антон Вилдганс снимљен 1932. године
Датум рођења(1881-04-17)17. април 1881.
Место рођењаБечАустроугарска
Датум смрти3. мај 1932.(1932-05-03) (51 год.)
Место смртиБечАустрија
ЗанимањеСудија, Књижевник, Драматург

Антон Вилдганс (нем. Anton Wildgans, 17. април 18813. мај 1932) био је аустријски песник и драмски писац. Четири пута је био номинован за Нобелову награду за књижевност.[1]

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Рођен у Бечу, Вилдганс је студирао право на Универзитету у Бечу, од 1900. до 1909. године, а затим је радио као истражни судија од 1909. до 1911. године, пре него што се потпуно посветио писању.[2]

Његова дела, у којима се мешају реализам, неоромантизам и експресионизам, фокусирају се на драму свакодневног живота.

Два пута је био директор бечког Бургтеатра, 1921–1922 и 1930–1931.[3]

Један од његових учитеља био је аустријски јеврејски филозоф Вилхелм Јерусалим.[4] Вилдганс је био ментор писца Алберта Драха.

Вилдганс је умро у Медлингу крај Беча. Вилдгансхоф, стамбени комплекс у 3. бечком округу, назван је по њему.

Изабрана дела

[уреди | уреди извор]
  • "Сиромаштво" (нем. Armut), драма, 1914
  • "Љубав" (нем. Liebe), драма, 1916
  • "Дан гнева" (лат. Dies Iræ), драма, 1918
  • „Комплетна дела“ (нем. Sämtliche Werke), 1948. Историјско-критичко издање у 8 томова.
  1. ^ „Nomination Database”. www.nobelprize.org. Приступљено 2017-04-19. 
  2. ^ "Kurzbiographie: Anton Otto Georg Ritter von Wildgans" (in German). Anton-Wildgans-Gesellschaft. antonwildgans.at. Retrieved 2017-07-23.
  3. ^ "About the author" (p. 199), prefatory note to: Anton Wildgans, "Speech About Austria" (pp. 199–204), in: Diana Mishkova, Marius Turda, and Balázs Trencsényi (Eds.), Anti-Modernism: Radical Revisions of Collective Identity. Budapest: Central European University Press, 2014. ISBN 9789637326622. Retrieved via Project MUSE database, 2017-07-23.
  4. ^ Wildgans, Anton, "Widmung" (1915), in: Max Adler (Ed.), Festschrift für Wilhelm Jerusalem: zu seinem 60. Geburtstag von Freunden, Verehrern und Schülern (Festschrift for Wilhelm Jerusalem on his 60th Birthday). Vienna: Braumüller. p. 1–2. Also includes essays by Max Adler, Rudolf Eisler, Sigmund Feilbogen, Rudolf Goldscheid, Stefan Hock, Helen Keller, Josef Kraus, Anton Lampa, Ernst Mach, Rosa Mayreder, Julius Ofner, Josef Popper, Otto Simon, and Christine Touaillon.