Антоније Исаковић

Антоније Исаковић
Лични подаци
Датум рођења	(1923-11-06)6. новембар 1923.
Место рођења	Београд, Краљевина СХС
Датум смрти	13. јануар 2002.(2002-01-13) (78 год.)
Место смрти	Београд, СР Југославија

Антоније Исаковић и Добрица Ћосић, 1953.

Антоније Исаковић (Београд, 6. новембар 1923 — Београд, 13. јануар 2002) био је српски и југословенски књижевник и академик. Исаковић је познат по кратким причама и романима.

Биографија

Табла на згради где је становао

Борио се на страни партизана током Другог светског рата. Учествовао је у бици на Сутјесци.^[1]

Обављао је функцију потпредседника Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. године.^[2][3]

Добитник је многих књижевних награда, познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизована („Господар и слуга”, „Трен 1” и „Трен 2”, „Говори и разговори”). Позната приповетка „Кашика” је обавезни део градива из предмета српски језик и књижевност у основној школи.^[4]

Његова ћерка је глумица Милица Милша, а супруга српска списатељица Лепосава Миланин.^[5]

Преминуо је 13. јануара 2002. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у селу Бабе код Сопота.^[6]

Награде

• Змајева награда, за књигу Велика деца, 1955.
• Андрићева награда, за књигу Трен 1, 1976.
• НИН-ова награда, за књигу Трен 2, 1982.
• Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 1994.
• Награда „Златни прстен Багдале”, 1995.
• Награда „Меша Селимовић”, 1995.
• Награда „Светозар Ћоровић”, за књигу Нестајање, 2001.

Дела

Књиге

• Велика деца, приповетке, Београд 1953.
• Папрат и ватра, приповетке, Београд 1962.
• Приповетке, 1964.
• Празни брегови, приповетке, Београд 1969.
• Сабрана дела у пет томова, Београд, 1976.
• Трен 1, роман, Београд, 1976.
• Трен 2, роман, Београд, 1982.
• Берлин капутт, Београд, 1982.
• Образ, приповетке, 1988.
• Говори и разговори, 1990.
• У знаку априла: и друге приче, Београд 1991.
• Миран злочин, роман, Београд 1992
• Други део мог века: да се не заборави, 1993.
• Господар и слуге, роман, Београд, 1995.
• Риба, 1998.
• Нестајање, 2000.

Сценарији

• Алекса Дундић, 1958 (Режија: Леонид Луков)
• Једини излаз, 1958 (Режија: Александар Петровић/Вицко Распор)
• Две ноћи у једном дану, 1963 (Режија: Раденко Остојић)
• Три, 1965 (Режија: Александар Петровић)
• Трен, 1978 (Режија: Столе Јанковић)
• Берлин капут, 1981 (Режија: Миливоје Милошевић)

Референце

1. Гајић, Јован. „Победа која је постала мит”. Politika Online. Приступљено 2024-02-02. 
2. Исаковић, Антоније. Антоније Исаковић. Нови Сад : Издавачки центар Матице српске, 2017. стр. 235—237. ISBN 978-86-80730-01-1. 
3. „Antonije Isaković”. biografija.org. Приступљено 28. 1. 2022. 
4. „СПИСАК КЊИГА КОЈЕ ЧИНЕ ЛЕКТИРУ ЗА ОСНОВЦЕ И СРЕДЊОШКОЛЦЕ”. Народна библиотека "Илија М. Петровић" Пожаревац (на језику: српски). 2020-04-29. Приступљено 2024-02-02. 
5. Каква жена Антонија Исаковића (Курир, 14. април 2015)
6. „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2021-08-21. 

Спољашње везе

• Биографија на сајту САНУ