Антоније Исаковић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 6. новембар 1923. |
Место рођења | Београд, Краљевина СХС |
Датум смрти | 13. јануар 2002.78 год.) ( |
Место смрти | Београд, СР Југославија |
Антоније Исаковић (Београд, 6. новембар 1923 — Београд, 13. јануар 2002) био је српски и југословенски књижевник и академик. Исаковић је познат по кратким причама и романима.
Борио се на страни партизана током Другог светског рата. Учествовао је у бици на Сутјесци.[1]
Обављао је функцију потпредседника Српске академије наука и уметности од 1980. до 1992. године.[2][3]
Добитник је многих књижевних награда, познат је и као писац чија дела су у Југославији највише екранизована („Господар и слуга”, „Трен 1” и „Трен 2”, „Говори и разговори”). Позната приповетка „Кашика” је обавезни део градива из предмета српски језик и књижевност у основној школи.[4]
Његова ћерка је глумица Милица Милша, а супруга српска списатељица Лепосава Миланин.[5]
Преминуо је 13. јануара 2002. године у Београду. Сахрањен је по сопственој жељи у селу Бабе код Сопота.[6]