Арапи у Србији

Арапи у Србији

Укупна популација
17,000 (процењено)[1] 1,769 Либијаца (2014)[2] 500 Палестинаца (2011)[3]
Региони са значајном популацијом
Београд
Језици
Арапски језик, Српски језик
Религија
Ислам, хришћанство

Арапи у Србији су углавном исељеници из низа арапских земаља, посебно Либије, Либана, Сирије, Палестине, Ирака и Јордана; као и мале групе из Египта, Алжира, Туниса, Марока и Судана. Држављани Либана и Сирије били су први Арапи који су стигли у модерну Србију. Током 1970-их и 1980-их, на Универзитет у Београду уписано је много студената из Ирака и Сирије. У скорије време, као резултат арапског пролећа и грађанског рата у Сирији, велики број Арапа пролази кроз Србију као избеглице, покушавајући да емигрира у западну Европу.

Либијски држављани

У Србији постоји мала заједница Либијаца, углавном у Београду. Од 1997. године у Београду постоји Либијска школа, која се од 2012. године проширила како би опслужила заједницу. ^[4]

Ирачки држављани

Већина Ирачана у Србији су образовани људи, а Србију виде као „пријатељску и братску“ земљу. ^[5]

Сиријски држављани

До прве половине 2013. године азил у Србији затражило је 432 држављана Сирије. ^[6]

Култура

Чланови заједнице се придржавају ислама (видети и Ислам у Србији) и источног хришћанства.

Људи

• Мухамед Јусуфспахић, муфтија, рођен у Београду; Отац Бошњак и мајка Египћанка. ^[7]
• Јосиф Ал Саид, ММА борац, ^[8] рођен у Београду; Отац Јорданац и мајка Српкиња.
• Амјад Мигати, српски политичар и члан Српске радикалне странке; ^[9] Јордан.
• Недал Халил, бизнисмен и извршни директор компаније Аман; ^[10] Јордан.
• Мохамед Дахлан, политичар и бивши вођа Фатаха у Гази, Палестина.
• Џавад Алдроуби, лекар рођен у Сирији. Студирао медицину на Универзитету у Новом Саду, специјализација на педијатрији.

Види још

• Односи између Ирака и Србије
• Односи Палестине и Србије
• Односи Србије и Сирије
• Односи Србије и Уједињених Арапских Емирата

Извори

1. „[[Арапи|Арапа]], [[Либан|Либанаца]]”. Joshua Project. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
2. „MIGRATION PROFILE OF THE REPUBLIC OF SERBIA FOR 2014” (PDF). Serbian Government. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 2017-01-22. г. Приступљено 2016-04-11. 
3. „U jednoj ruci držim maslinovu granu, u drugoj pištolj, ne dozvolite da ispustim maslinovu granu”. Prestige MM. 1. 10. 2011. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 28. 12. 2017. г. Приступљено 10. 06. 2022. 
5. „Iraqis in Belgrade celebrate U.S. withdrawal”. B92.net. 5. 7. 2009. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
6. „Sirijci najbrojniji u centrima za azil”. 021.rs. 3. 9. 2013. Архивирано из оригинала 2. 12. 2013. г. CS1 одржавање: Формат датума (веза)
7. „Ja sam srpski patriota”. Pressonline.rs. 2012-03-28. Архивирано из оригинала 15. 01. 2018. г. Приступљено 10. 06. 2022. 
8. „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 13. 07. 2018. г. Приступљено 10. 06. 2022. 
9. „Jordanac radikalski poslanik”. 
10. „Jordanac gazda srpskih trgovina”.