Аргумент из асоцијације

Аргумент из асоцијације је логичка грешка која настаје када се тврди да је квалитет једне ствари наследио и квалитет друге ствари само на основу небитне везе између њих. Грешка се најчешће испољава у облику где се валидност одређеног става или аргумента одређује према наводним добрим или лошим особинама особе или групе која заступа или је заступала тај став. Грешка може имати и позитиван и негативан облик, али у оба случаја је подједнако погрешна.

Негативан облик се назива кривица по асоцијацији. Тврди се да је став лош или неистинит само зато што га подржава особа или група људи који су који су, из одређеног разлога, генерално омражени.

Позитиван облик се назива част по асоцијацији. Код њега се тврди да је став добар или истинит само зато што га подржава особа или група људи који су, из одређених разлога, генерално поштовани и омиљени.

Аргумент из асоцијације је посебна врста грешке црвене харинге, а може бити и базирана на позивању на емоције. У основи је често логичка грешка позивање на ауторитет, а може се користити и као тровање бунара.

Примери

• Адолф Хитлер је подржавао еутаназију и зато је еутаназија зло!

Хитлер је био и сликар и вегетаријанац и још доста тога. Не можемо везивати све из његовог живота за зло. Ово је најпознатији негативни облик аргумента из асоцијације - позивање на Хитлера (лат. Argumentum ad Hitlerum).

• Марко је преварант. Марко има црну косу. Дакле, сви црнокоси су преваранти.

Иако је пример баналан, не разликује се много од других, наизглед валидних примера.

Литература

• Стојадиновић, Предраг (2014). 50 Логичких грешака за које треба да знате. Смедерево: Хеликс. стр. 66—67. ISBN 978-86-86059-45-1.