Архиепископ и митрополит карловачки Лукијан

Лукијан (Богдановић)
Основни подаци
Помесна цркваСрпска православна црква
ЕпархијаКарловачка митрополија
Чинмитрополит
Титулаархиепископ и митрополит карловачки
СедиштеБеоград
Године службе(1908—1913)
ПретходникГеоргије (Бранковић)
Претходна епархијаЕпархија будимска
Године службе(1897—1908)
ПретходникАрсеније Стојковић
НаследникДимитрије (Павловић)
Лични подаци
Световно имеЛазар Богдановић
Датум рођења(1867-05-10)10. мај 1867.
Место рођењаБаја, Аустријско царство
Датум смрти1. септембар 1913.(1913-09-01) (46 год.)
Место смртиБад Гаштајн, Аустроугарска

Лукијан Богдановић (Баја, 10. мај 1867 — Бад Гаштајн, 1. септембар 1913) био је архиепископ и митрополит карловачки од 1908. до 1913. године и добротвор.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]
Гробови српских патријарха Лукијана Богдановића и Георгија Бранковића у крипти манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима

Лукијан (световно име Лазар) Богдановић је рођен 1867. године у Баји у Угарској. Његова породица је најпре живела у Српској Мечки (Rácmecske) где је рођен његов деда Григорије Богдановић.[2] Његов отац Александар рођен је у Барањи у Печвару, а у Бају се преселио као трговац, где је држао малу радњу. Мати Милица рођ. Летић била је блиска рођака патријарха Георгија Бранковића. Лукијан Богдановић се школовао у родној Баји, Сремским Карловцима и у Јегри (мађ. Eger)

Замонашио се 1891. године и ускоро постао архимандрит манастира Вазнесења Христовог у Беочину. За епископа Епархије будимске постављен је 1892. године. Дана 10. новембра 1907. осветио је камен темељац новог здања пештанског Текелијанума.

Изабран је за српског патријарха 22. септембра 1908. са 33 гласова за и 25 против, мада је већина саборска прво за патријарха изабрала вршачког епископа Гаврила Змејановића, чији избор угарски премијер Шандор Векерле (мађ. Wekerle Sándor) није прихватио. Затим је саборска већина за српског патријарха изабрала епископа бачког Митрофана Шевића. Он се, међутим, под притиском краљевског комесара повукао.

Године 1912. мађарска влада Иштвана Тисе (мађ. Tisza István) је укинула српску црквену аутономију. Српска штампа је због настале ситуације окривила патријарха Богдановића.

Исте године због хиротонисања Георгија Зубковића за новог епископа будимског изазвао је велико незадовољство код мађарског премијера Иштвана Тисе.

После свих ових немилих догађаја патријарх Богдановић је 1. септембра 1913. године у аустријском граду Бад Гаштајну под неразјашњеним околностима нестао. Његово наго тело пронађено је у реци Ахе. Одсечена глава патријарха Богдановића никада није пронађена.[3] Према извештајима тадашње српске штампе у Аустроугарској постоји сумња да је поглавар Српске православне цркве пао као жртва политике мађарског премијера Иштвана Тисе.

Патријарх Лукијан се истицао великим годишњим прилозима Српском привредном друштву „Привредник“ и био је један од оснивача Патроната Привредникових добротвора и његов активан члан.

Био је каваљерских манира.[4]

Титуле и признања

[уреди | уреди извор]
  • 22. септембар 1908 - 1. септембар 1913: Његова Екселенција Митрополит Лукијан Богдановић

Одликовања

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Вуковић 1996, стр. 290-293.
  2. ^ „Преци патријарха Лукијана Богдановића - Порекло”. www.poreklo.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-08-25. 
  3. ^ Патријарх Лукијан убијен због обрачуна са Србијом? („Вечерње новости“, 17. новембар 2013)
  4. ^ „KAVALJER U VLADIČANSKOJ ODEŽDI – Ravnoplov” (на језику: енглески). Приступљено 2021-07-01. 
  5. ^ Acović, Dragomir (2012). Slava i čast: Odlikovanja među Srbima, Srbi među odlikovanjima. Belgrade: Službeni Glasnik. стр. 96. 
Узбуркано море (Урош Предић, 1910)

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Епископ будимски
1897 — 1908
архиепископ и митрополит карловачки
1908 — 1913