Архипо Осиповка

Архипо Осиповка
Архипо-Осиповка
Сеоска црква посвећена Светом Николи
Административни подаци
Држава Русија
Федерални округЈужни ФО
Покрајина Краснодарска
РејонГеленџички ГО
Основан1864.
Стара именастаница Вуланска − до 1889.
Становништво
Становништво
 — 2010.7.853
Географске карактеристике
Координате44° 21′ 03″ С; 38° 35′ 27″ И / 44.3507° С; 38.5909° И / 44.3507; 38.5909
Временска зонаUTC+3
Апс. висинаоко 5 m
Архипо Осиповка на карти Русије
Архипо Осиповка
Архипо Осиповка
Архипо Осиповка на карти Русије
Архипо Осиповка на карти Краснодарског краја
Архипо Осиповка
Архипо Осиповка
Архипо Осиповка на карти Краснодарског краја
Остали подаци
Поштански број353485
Позивни број+7 86141
ОКАТО код03 408 802 001
ОКТМО код03 708 000 111

Архипо Осиповка (рус. Архипо-Осиповка) насељено је место са административним статусом села на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у југозападном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Геленџичком градском округу.

Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, насеље је имала 7.853 становника.

Географија

[уреди | уреди извор]

Село Архипо Осиповка се налази у југозападном делу Краснодарске покрајине, на обали Црног мора, на око 125 km југозападно од града Краснодара. Кроз насеље протичу реке Вулан и Тешебс.

Централни део насеља налази се на надморској висини од око 5 m, док су највиши делови на висини од 19 m. Кроз село пролази деоница националног ауто-пута М4 „Дон” на релацији Новоросијск-Туапсе.

У јужном делу насеља налазе се бројни смештајни капацитети и ресторани, док су у северном делу сеоска домаћинства.

Историја

[уреди | уреди извор]
Спомен крст посвећен Архипу Осипову

Пре окончања Кавкаског рата (18171864) на месту садашњег насеља налазило се адигејско село Псишопа (адиг. ПсышІопэ).[1][2]

Савремено насеље основано је 1864. године као козачка станица Вуланска, а пар година касније насеље је преображено у село. Савремено име добија 1889. у част редова руске империјалне армије Архипа Осипова који се жртвовао током одбране тадашње Михајловске тврђаве.

Демографија

[уреди | уреди извор]

Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 7.853 становника.

Кретање броја становника
1970.1979.1989.2002.2010.
5.1396.9497.242[3]8.066[4]7.853[5]

Привреда

[уреди | уреди извор]

У близини села се налази складиште гаса Береговаја одакле је предвиђен даљи транспорт руског гаса ка Турској преко гасовода Плави ток.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Азаренкова А. С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н. С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — pp. 240. — 395 с.
  2. ^ Меретуков, К . Х. (1981). Адыгейский топонимический словарь. Майкоп: Адыгейское отд-ние Краснодарского книжного изд-ва. стр. 180. ISBN 9785901701430. 
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
  5. ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Меретуков, К . Х. (1981). Адыгейский топонимический словарь. Майкоп: Адыгейское отд-ние Краснодарского книжного изд-ва. стр. 180. ISBN 9785901701430. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]