Архипо Осиповка

Архипо Осиповка Архипо-Осиповка
Сеоска црква посвећена Светом Николи
Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Јужни ФО
Покрајина	Краснодарска
Рејон	Геленџички ГО
Основан	1864.
Стара имена	станица Вуланска − до 1889.
Становништво
Становништво	‍
— 2010.	7.853
Географске карактеристике
Координате	44° 21′ 03″ С; 38° 35′ 27″ И / 44.3507° С; 38.5909° И / 44.3507; 38.5909
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	око 5 m
Архипо Осиповка Архипо Осиповка на карти Русије
Архипо Осиповка Архипо Осиповка на карти Краснодарског краја
Остали подаци
Поштански број	353485
Позивни број	+7 86141
ОКАТО код	03 408 802 001
ОКТМО код	03 708 000 111

Архипо Осиповка (рус. Архипо-Осиповка) насељено је место са административним статусом села на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у југозападном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Геленџичком градском округу.

Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, насеље је имала 7.853 становника.

Географија

Село Архипо Осиповка се налази у југозападном делу Краснодарске покрајине, на обали Црног мора, на око 125 km југозападно од града Краснодара. Кроз насеље протичу реке Вулан и Тешебс.

Централни део насеља налази се на надморској висини од око 5 m, док су највиши делови на висини од 19 m. Кроз село пролази деоница националног ауто-пута М4 „Дон” на релацији Новоросијск-Туапсе.

У јужном делу насеља налазе се бројни смештајни капацитети и ресторани, док су у северном делу сеоска домаћинства.

Историја

Спомен крст посвећен Архипу Осипову

Пре окончања Кавкаског рата (1817−1864) на месту садашњег насеља налазило се адигејско село Псишопа (адиг. ПсышІопэ).^[1][2]

Савремено насеље основано је 1864. године као козачка станица Вуланска, а пар година касније насеље је преображено у село. Савремено име добија 1889. у част редова руске империјалне армије Архипа Осипова који се жртвовао током одбране тадашње Михајловске тврђаве.

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 7.853 становника.

Кретање броја становника

1970.	1979.	1989.	2002.	2010.
5.139	6.949	7.242[3]	8.066[4]	7.853[5]

Привреда

У близини села се налази складиште гаса Береговаја одакле је предвиђен даљи транспорт руског гаса ка Турској преко гасовода Плави ток.

Види још

• Краснодарски крај
• Геленџички градски округ
• Геленџик

Референце

1. Азаренкова А. С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н. С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — pp. 240. — 395 с.
2. Меретуков, К . Х. (1981). Адыгейский топонимический словарь. Майкоп: Адыгейское отд-ние Краснодарского книжного изд-ва. стр. 180. ISBN 9785901701430. 
3. „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
4. Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 
5. Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Литература

• Меретуков, К . Х. (1981). Адыгейский топонимический словарь. Майкоп: Адыгейское отд-ние Краснодарского книжного изд-ва. стр. 180. ISBN 9785901701430. 

Спољашње везе

• Детаљи везани за насеље на сајту Кубањске туристичке организације