Атриовентрикуларни блок II степена

Атриовентрикуларни блок II степена
СинонимиSecond-degree heart block
ЕКГ приказ срчаних блокова
Специјалностикардиологија
Симптомивртоглавица, несвестица, краткоћа даха
ТиповиТип I и Тип II
Узроцифиброза у АВ чвору, лекови, вагални тонус, поремећаји електролита
Дијагностички методЕКГ
ЛечењеИзбегавање лекова који блокирају АВ чворове, пејсмејкер

Атриовентрикуларни блок II степена један је од три типа АВ блока који настаје када је електрични сигнал између преткомора и комора оштећен. Карактерише се прогресивним кашњење проводљивости или повременим блокирањем спровођења импулса, што узрокује прескакање срчаних откуцаја.[1] Срчани блок другог степена може бити привремени или трајни, у зависности од оштећења проводног система.

Електрични импулс из синоатријалног чвора морају да путује кроз преткомору, до атриовентрикуларног чвора, затим кроз Хис-Пуркињеов систем да би коначно стигли до срчаних комора и изазвали њихову контракцију. Овај процес се приказује на ЕКГ као PR интервал који претходи настанку QRS комплекса на РКГ. Кашњење у проводљивости у овом систему резултуje атриовентрикуларним проводним блоком или продужењем PR интервала на ЕКГ-у. Постоје два типа атриовентрикуларних блокова другог степена: Мобиц тип I, познат и као Венкебахова периодика и Мобиц тип II.[2][1]

Генерално, пацијенти са АВ блоком другог степена немају симптоме или могу имати симптоме као што су синкопа и вртоглавица.

Епидемиологија

[уреди | уреди извор]

Није било великих студија заснованих на популацији о преваленци атриовентрикуларних блокова I и II степена. У овом тренутку не постоји повезана старосна, расна или полна корелација. АВ блок се понекад примећује код спортиста и код пацијената са урођеним срчаним поремећајима.

Основне информације о АВ блоку

[уреди | уреди извор]

Атриовентрикуларни (АВ) блок је брадијаритмија узрокована кашњењем или прекидом у електричној проводљивости између преткомора и комора срца. Атриовентрикуларни блок настаје због анатомских или функционалних оштећења и класификован је у три типа:[3]

  • АВ блок I степена, који настаје због одложеног провођења кроз АВ чвор.
  • АВ блок II степена, који карактерише прогресивно кашњење проводљивости или повремено блокирана проводљивост.
  • АВ блок III степена, који укључује потпуни прекид проводљивости између преткомора и комора срца, узрокујући потпуну АВ дисоцијацију.

Пацијенти са АВ блоком може бити асимптоматски или се може манифестовати сасинкопа, бол у грудима, диспнеја, и брадикардија у зависности од тежине блока.

Електрокардиографија (ЕКГ) поставља дијагнозу, а лечење се заснива на врсти блока и хемодинамској стабилности пацијента.

Врсте

[уреди | уреди извор]
Синусни ритам са акутним инфериорним инфарктом компликованим блоком АВ блоком типа I манифестује се у облику Венкебахове периодике 5:4; R-P/P-R реципроцитета.
Синусни ритам (брзина = 100/мин) са 3:2 и 2:1 А-В блоком тип II ; РБББ

АВ блок Мобиц I

[уреди | уреди извор]

АВ блок Мобиц I или Венкканбахову периодику карактерише прогресивни, али реверзибилни блок АВ чвора. На ЕКГ-у, ово је дефинисано прогресивним продужавањем PQ интервала који постаје све дужи из откуцаја у откуцај, да би најзад после P таласа изостао QRS комплекс. Потом се успоставља нормална ЕКГ слика, да би се онда опет све поновило. Често код овог блока изглед QRS комплекса варира од откуцаја до откуцаја.

Неки пацијенти су асимптоматски; они који имају симптоме ефикасно реагују на лечење. Постоји низак ризик да АВ блок Мобиц I АВ доведе до срчаног удара и потпуног срчаног блока.[1]

АВ блок Мобиц II

[уреди | уреди извор]

АВ блок Мобиц II је узрокован изненадним, неочекиваним неуспехом Хис-Пуркиње ћелија да спроведу електрични импулс. На ЕКГ-у, PQ интервал је стално исте дужине, од откуцаја до откуцаја, а онда се јави један P талас кога не следи QRS комплекс, што резултује насумичним прескакањем откуцаја. Потом се поново успоставља уобичајена ЕКГ слика. Често код овог блока изглед QRS комплекса варира од откуцаја до откуцаја.

Ризици и могући ефекти АВ блока Мобиц II су много озбиљнији од АВ блока Мобиц I а огледају се у томе што може доћи о тешког срчаног удара,[1][4] а због потенцијал да напредује до потпуног срчаног блока и ако се не препозна, може довести до смрти.

Р:QRS однос

[уреди | уреди извор]

Пошто се Мобитз блок типа I јавља у редовним циклусима, увек постоји фиксни однос између броја P таласа и броја QRS комплекса по циклусу. Овај однос се често наводи када се описује блок. На пример, Мобиц блок тип I који има 4 P таласа и 3 QRS комплекса по циклусу може се назвати 4:3 Мобиц блок тип I.[5]

Тип II Мобиц блок се такође обично јавља са фиксним P:QRS односом, са одређеним бројем P таласа за сваки успешно изазван QRS.[5] Овај однос се такође често наводи у односу на 3:1, 4:1, 5:1, или већи Мобиц блока типа II. Већи број P таласа за сваки QRS указује на тежи блок,[5] а односи од 3:1 и више се такође називају АВ блок „високог степена“.[6] Наравно, пошто је Мобиц блок типа II нестабилан по природи, уобичајено је да се P:QRS однос у Мобиц блоку типа II мења током времена.

Р:QRS однос је увек облика X:(X − 1) у Мобиц блоку типа I.

2:1 АВ блок

[уреди | уреди извор]

У случају блока 2:1 (2 P таласа за сваки QRS комплекс) немогуће је разликовати тип I од Мобитз блока типа само на основу P:QRS односа или на обрасцу продужења PR интервала.[5] У овом случају, продужени PR интервал са нормалном ширином QRS-а највероватније указује на патологију налик типу I, а нормалан PR интервал са проширеним QRS највероватније указује на патологију сличну АВ блоку типу II.[5]

Патофизиологија

[уреди | уреди извор]

Код АВ блока Мобиц I постоји прогресивно продужење PR интервала (АВ проводљивост) све док се атријални импулс на крају потпуно не блокира. Када је атријални импулс потпуно блокиран, појавиће се P талас без QRS комплекса. Овај образац се често назива „испуштени ритам“. АВ блок Мобиц I јавља се зато што свака деполаризација резултира продужењем рефракторног периода атриовентрикуларног (АВ) чвора. Када атријални импулс дође кроз АВ чвор током релативног рефракторног периода, импулс ће се спроводити спорије, што ће резултирати продужењем PR интервала. На крају, импулс долази када је АВ чвор у свом апсолутном рефракторном периоду и неће бити спроведен. Ово ће се манифестовати на ЕКГ-у као P талас који није праћен QRS комплексом. Овај непроводни импулс даје време да се АВ чвор ресетује и циклус се наставља. Ова појава доводи до групног пробијања.

Код АВ блока Мобиц II постоји константан PR интервал преко траке ритма и пре и после неспровођеног атријалног откуцаја. Сваки P талас је повезан са QRS комплексом све док не постоји једна атријална проводљивост или P талас који не прати QRS. АВ блока Мобиц II често је проблем у инфра-нодалном проводном систему, и стога је повезан са проширеним QRS комплексом, блоком гране снопа или фасцикуларним блоком. Ттреба имати у виду да ако се не спроведе више од једног P таласа, то више није АВ блок Мобиц тип II, већ се сматра АВ блоком високог степена.

Диференцијална дијагноза

[уреди | уреди извор]

Диференцијална дијагноза укључује:[7]

Терапија

[уреди | уреди извор]

Лечење АВ блока Мобиц I често није неопходно. Повремено блокови типа I могу довести до брадикардије која доводи до хипотензије. Ако дође до хипотензије и брадикардије, блокови типа I добро реагују на атропин. Ако не реагује на атропин, треба започети пејсинг (транскутани или трансвенски) ради стабилизације.[7]

Ако пацијент узима било који бета блокатор, блокатор калцијумских канала или дигоксин, дозу ових лекова треба смањити или прекинути терапију. Сви пацијенти са АВ блоком Мобиц I требало би да буду примљени и праћени.

Лечење АВ блока Мобиц II укључује покретање пејсинга чим се идентификује овај ритам. Блокови типа II имплицирају структурно оштећење АВ проводног система. Овај ритам се често погоршава у потпуни срчани блок. Овим пацијентима је потребан трансвенски пејсмејкер док се не постави стални пејсмејкер.[7]

За разлику од АВ блока Мобиц I, пацијенти са АВ блокпм Мобиц II који су брадикардни и хипотензивни често не реагују на атропин.

Прогноза

[уреди | уреди извор]

Прогноза за Мобитз тип I (Венкебах) је одлична. Ово је обично асимптоматско и не захтева интервенцију код асимптоматских пацијената.

Прогноза за Мобитз тип II варира у зависности од узрока поремећаја ритма. Таквим пацијентима потребно је постављање имплантираних пејсмејкера ​​да би се избегле компликације Мобитз тип II АВ блока као што су смањени минутни волумен срца, симптоматска брадикардија и изненадни срчани застој.

Компликације

[уреди | уреди извор]
  • Потпуна блокада срца
  • Синкопа[8]
  • Вртоглавица
  • Бол у грудима
  • Смрт

Види још

[уреди | уреди извор]

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г Schernthaner C, Kraus J, Danmayr F, Hammerer M, Schneider J, Hoppe UC, Strohmer B (март 2016). „Short-term pacemaker dependency after transcatheter aortic valve implantation”. Wien Klin Wochenschr. 128 (5-6): 198—203. 
  2. ^ Tuohy, S.; Saliba, W.; Pai, M.; Tchou, P. (јануар 2018). „Catheter ablation as a treatment of atrioventricular block”. Heart Rhythm. 15 (1): 90—96. PMID 28823599. S2CID 205130609. doi:10.1016/j.hrthm.2017.08.015. .
  3. ^ „Atrioventricular block (AV block) | Concise Medical Knowledge”. www.lecturio.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-04. 
  4. ^ Saito K, Takeda S, Saito Y, Kawamura M, Yoshikawa Y, Yano H, Sata M (2014). „Electrocardiographic and chronobiological features of paroxysmal AV block recorded by ambulatory electrocardiography”. J Med Invest. 61 (3-4). :380-7.
  5. ^ а б в г д Dubin, Dale B. (2000). Rapid interpretation of EKG's: an interactive course (6. ed изд.). Tampa, Fla: Cover Publ. ISBN 978-0-912912-06-6. 
  6. ^ Kusumoto, Fred M.; Schoenfeld, Mark H.; Barrett, Coletta; Edgerton, James R.; Ellenbogen, Kenneth A.; Gold, Michael R.; Goldschlager, Nora F.; Hamilton, Robert M.; Joglar, José A. (2019). „2018 ACC/AHA/HRS Guideline on the Evaluation and Management of Patients With Bradycardia and Cardiac Conduction Delay”. Journal of the American College of Cardiology (на језику: енглески). 74 (7): e51—e156. doi:10.1016/j.jacc.2018.10.044. 
  7. ^ а б в Mangi, Muhammad Asif; Jones, Wesley M.; Mansour, Mohamed K.; Napier, Laura (2023), Second-Degree Atrioventricular Block, StatPearls Publishing, PMID 29493981, Приступљено 2023-07-05 
  8. ^ Thiruganasambandamoorthy, V.; Hess, E. P.; Turko, E.; Tran, M. L.; Wells, G. A.; Stiell, I. G. (јул 2012). „Defining abnormal electrocardiography in adult emergency department syncope patients: the Ottawa Electrocardiographic Criteria”. CJEM. 14 (4): 248—58. PMID 22813399. .

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Vrcelj S. Elektrokardiografski atlas. II izd., Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb, 1982: 407 str.
  • Barold, S. S.; Herweg, B. (децембар 2012). „Second-degree atrioventricular block revisited”. Herzschrittmacherther Elektrophysiol. 23 (4): 296—304. PMID 23224264. S2CID 29999540. doi:10.1007/s00399-012-0240-8. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).