Баук је биће из митологије Јужних Словена, које је нарочито заступљено у митологији Срба[1]. Са њиме су се некада плашила мала дјеца.
Ријеч баук се у неким крајевима користи као синоним везан за пауке и косце. Глагол бауљати, која означава неспретан ход, долази од имена овог митолошког бића. Ономатопеја која се користи за ријеч баук је бау[1], а еуфемизам ове ријечи је баја[1].
Баук је описан као застрашујуће створење које неспретно корача и крије се на тамним местима (у рупама или напуштеним кућама) гдје чека да зграби, однесе и прождере своју жртву. Једини начин на који се баук може отјерати је са јаким светлом и буком[1].
Интерпретација баукових особина наводи на закључак да је баук у ствари опис евроазијског мрког медвједа (лат. Ursus arctos arctos) - подврсте мрког медвједа која је већ била изловљена у неким дијеловима Србије и познати само као биће из легенди[1]. Сама ријеч баук је првобитно била коришћена као хипокоризам за медвједа[1].