Биопсија мишића

Биопсија мишића
Класификација и спољашњи ресурси

Биопсија мишића једна је од медицинских метода која се користи за потврду дијагнозе идиопатске упалне миопатије, и других акутних и хроничних болести мишића. Како би се спречило непотребно подвргавање болесника овом инвазивном дијагностичком поступку, важно је да се током биопсије изврши парвилан избор мишића и тиме обезбеди квалитетан биоптички узорка, који омогућује потврду дијагнозе.[1]

Индикације

[уреди | уреди извор]

Биопсија мишића се ради како би се открио разлог слабљења његове функције или када доктор посумња да пацијент има било који поремећај повезан са функцијом мишића. У том смислу биопсија мишића је индикована код:

  • Упалне болести мишића (као што су полимиозитис или дерматомиозитис)
  • Болести везивног ткива и крвних судова мишића (као што је полиартеритис нодоса)
  • Инфекције која утичу на мишиће (као што су трихиноза или токсоплазмоза)
  • Наслеђени мишићни поремећаји као што су мишићна дистрофија или конгенитална миопатија
  • Метаболички дефекти у мишићима
  • Ефекти лекова, токсина или поремећаја електролита

Биопсија мишића се може применити и у диференцијално-дијагносичке сврхе, како би се утврдила разлика између нервних и мишићних поремећаја.[2][3]

Најчешће болести код којих се препоручује биопсија мишића[4]
Болест Опис
Мишићна дистрофија (МД)
  • Мишићна дистрофија је широк појам којим се описују бројни генетски (наслеђени) поремећај мишића.
  • Мишићна дистрофија не утиче само на скелетне мишиће већ и мишиће других органских система.
  • Када се мишићи оштете бивају замењени масним наслагама током времена.
  • Постоји много различитих типова мишићне дистрофије.
Дишенова мишићна дистрофија (ДМД)
  • Најчешћи је облик мишићне дистрофије.
  • Обично погађа само мушкарце.
Бекерова мишићна дистрофија
  • Слична је Душеновој мишићној дистрофији (ДМД), али за разлику од ње обично је блага форма чији симптоми почињу касније у животу.
Трихинелоза
  • Трихиноза хе инфекција узрокована паразитом који живи у сировом месу.
  • Симптоми болести могу укључивати болове у мишићима.
Токсоплазмоза
  • Токсоплазмоза је инфекција узрокована паразитом који напада ткиво и може оштетити централни нервни систем, посебно код дојенчади.
Миастенија гравис (МГ)
  • Миастнија гравис је комплексан, аутоимуни поремећај у коме антитела уништавају неуромускуларне везе.
  • То узрокује проблеме са живцима који комуницирају са мишићима.
  • МГ утиче на ордређене мишиће тела, посебно на на мишиће очију, уста, грла и удова.
Полимиозитис
  • Полиомиозитис је хронична болест која укључује и скелетне мишиће.
Дерматомиозитис
  • Дерматомиозитис је поремећај колагена који узрокује упалу коже, мишића и поткожног ткива и ^често резултује ослабљеним мишићима.
Амиотропна латерална склероза (АЛС)
  • АМС која је позната и као Лоу Геригова болест, напада живце који сигнализирају активне покрете мишића
  • Болст на крају свог клиничког тока изазива парализу.
Фридрајхова атаксија
  • Фридрихова атаксија је наслеђени генетски поремећај који укључује у поремећај равнотеже и координације покрета.

Конраиндикације

[уреди | уреди извор]

Биопсију мишића не би требало радити код:

  • Мишића који је недавно био повређен,
  • Наон јатрогене повреда мишића нанете ЕМГ иглом,
  • Мишића оштећених већ постојећим стањем, као што је нпр. компресија нерва.

Начин извођења изглед, величина и карактеристике узорка

[уреди | уреди извор]

Биопсију мишића би, ако је то могуће, требало направити пре почетка лечења. За њу се бира мишић који је захваћен патолошким процесом и који је лако доступан, а то је нпр. код проксималне расподеле мишићне слабости делтоидни мишић или четвероглави бутни мишић. За биопсију нису погодни изразито атрофични мишићи ни они на којима је уназад месец дана направљена електромиографија.[5]

Одговарајући биоптички узорак је ваљкасти исечак мишића дужине 1,5—2 cm и пречника 0,5—0,7 cm. Узорак мора бити довољно велики како би се из њега могли направити бројни резови за хистолошку, хистохемијску, имунохистохемијским, и када је то потребно електронскомикроскопску анализу.

Величина узрока мишића пособно је важна код идиопатских запаљењских миопатија код којих су патолошке промене жаришне, јер у таквим ситуацијама оне највероватније малим узорком неће бити обухваћене.

Биоптички узорак који се добија исецањем из мишићне масе ни на који начин не сме да трауматизује; истезањем, гњечењем и сличним поступцима, који могу довести до настанка артефаката који отежава или онемогућава правилну патохистолошку анализу.

Компликације

[уреди | уреди извор]

Компликације које могу настати након овог теста су:

  • Крварење
  • Оштећење мишићног ткива или других ткива у подручју биопсије (врло ретко)
  • Инфекција (мали ризик у било ком тренутку када је кожа интактна)

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Chinoy H, Lamb JA, Ollier WE, Cooper RG. Recent advances in the immunogenetics of idiopathic infl ammatory myopathy. Arthritis Res Ther 2011;13:216-25.
  2. ^ Dubowitz V, Sewry CA, Oldfors A. The procedure of muscle biopsy. In: Dubowitz V, Sewry CA, Oldfors A, eds. Muscle Biopsy: A Practical Approach. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2013:chap 1.
  3. ^ Warner WC, Sawyer JR. Neuromuscular diseases. In: Azar FM, Beaty JH, Canale ST, eds. Campbell's Operative Orthopaedics. 13th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2017:chap 35.
  4. ^ Why might I need a muscle biopsy? У Muscle biopsy The Johns Hopkins University, The Johns Hopkins Hospital, and Johns Hopkins Health System. Приступљено 3.7.2019.
  5. ^ Shepich JR. Muscle biopsy. In: Pfenninger JL, Fowler GC, eds. Pfenninger & Fowler's Procedures for Primary Care. 3rd ed. Philadelphia, PA: Elsevier Mosby; 2010:chap 228.

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Paciello O, Papparella S. Histochemical and immunohistological approach to comparative neuromuscular disorders. Folia Histochem Cytobiol 2009;47(2):143-52.
  • Rosai J, ed. Kirurška patologija. 9. izdanje. Zagreb: Školska knjiga. 2010.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).