Бисерка Цвејић | |
---|---|
Лични подаци | |
Име по рођењу | Бисерка Катушић |
Датум рођења | 5. новембар 1923. |
Место рођења | Крило, Краљевина СХС |
Датум смрти | 7. јануар 2021.97 год.) ( |
Место смрти | Београд, Србија |
Занимање | оперски певач |
Музички рад | |
Активни период | 1950—1978 |
Жанр | Опера |
Инструмент | Вокал |
Бисерка Цвејић (рођ. Катушић; Крило, 5. новембар 1923 — Београд, 7. јануар 2021) била је српска оперска певачица.
Бисерка је рођена у Далмацији, а потом се иселила са родитељима у Белгију. Почела је да пева у цркви где је добила савет да учи певање. После Другог светског рата враћа се у Југославију. Уписује се на Музичку академију у Београду у класи професора Јосипа Ријавеца, чувеног тенора. Директор Београдске опере Оскар Данон јој је понудио стални ангажман. На сцени је дебитовала 1950. Њена прва већа улога била је Шарлота у опери Вертер (1954). У наредној улози, Еболи у опери Дон Карлос, постиже велики успех.
Са Београдском опером одлази у Беч 1961, где учествује у снимању опере Рат и мир Сергеја Прокофјева. На аудицији у Бечу пева сцену у судници из Аиде и арију Еболи. После шест месеци добија позив Бечке државне опере да замени Ђулијету Симионато. Доживела је велики успех на сцени ове оперске куће. Ангажовао ју је Херберт фон Карајан, а њихова сарадња трајаће до 1979. У Бечкој државној опери наступала је двадесет година као водећи мецосопран. Тумачила је 25 улога и имала око 370 наступа.
На њеном гостовању у Сплиту дириговао је Курт Адлер из Метрополитен опере. Позвана је да гостује у Метрополитену, и са овом кућом сарађује од 1961. до 1968. године[1]. Следе гостовања у Минхену, Берлину, Барселони, Напуљу, Верони, Москви, Лондону, Токију, Буенос Ајресу... У Миланској скали дебитује јануара 1970. улогом Далиле у опери Самсон и Далила. Њене најважније улоге биле су: Кармен, Амнерис, Еболи, Ацучена, Брангене, Фрицка и Далила.
Бисерка Цвејић је била позната још као ораторијумски певач и тумач соло песме. Критичари је описују као вердијевски мецосопран, суверен певач, уједначеног младалачки свежег гласа.[2] Њене интерпретације се описују као префињене.[2] Савршено је владала и језиком француских оперских ликова.
Са оперске позорнице повлачи се у пуној снази 1978. године. Укупно је остварила 77 мецосопранских улога у скоро 1.800 представа на сценама широм света.[3] Наредних двадесет година радила је као педагог, односно професор соло певања на Факултету музичке уметности у Београду, а касније и на Уметничкој академији у Новом Саду. Један од њених ученика је Жељко Лучић, један од најбољих баритона на свету.[4]
Заједно са супругом, Душаном Цвејићем, аутор је књиге „Уметност певања“.[5]
Највише француско одликовање, Легија части, додељено јој је 2001. године. Поводом њеног 90. рођендана Музеј Народног позоришта у Београду је приредио изложбу и концерт децембра 2013. године.[6] Поводом њеног 95. рођендана отворена је изложба „Бисерка Цвејић – од светске диве до врхунског педагога”.[7]
Крајем 2014. године додељена јој је награда за животно дело „Доситеј Обрадовић“[8] и уручена у фебруару 2015.[9] Преминула је 7. јануара 2021. године[10] и сахрањена на Новом гробљу у Београду.[11]