Бистрица (Лесковац)

Бистрица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.Пад 27
Географске карактеристике
Координате42° 50′ 19″ С; 22° 04′ 12″ И / 42.8385° С; 22.07° И / 42.8385; 22.07
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина631 m
Бистрица на карти Србије
Бистрица
Бистрица
Бистрица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Бистрица је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 27 становника.

Положај села

[уреди | уреди извор]

Бистрица је мало, изразито планинско село. Лежи између Робиндела, Граова и Репишта.

Бистрица је село разбијеног типа. Куће су груписане у три махале, по именима: Селиште, Горуновац и Аризановска Махала. Село је 1959. године имало 30 домова.

Постанак села

[уреди | уреди извор]

Бистрица је младо сеоско насеље, основано у првој половини XIX века. За осниваче Бистрице сматра се предак данашњег ода Денића. Он се доселио из нижег села Ораовице. Одмах иза њега доселио се предак рода Пешићи из Топлице. Потом су се доселили и остали родови. Сеоска слава је Бели Петак (око Видовдана). Бистрица има посебно гробље, недалеко од Селишта. О празницима мештани посећују цркву у Ораовици.[1]

Старине у селу

[уреди | уреди извор]

У долини Бистричке Речице, долазећи из суседног Граова, на улазу у село, налазе се места Латинско Гробље и Селиште. Латинско Гриобље је узвишење са храстовом шумом. На темену узвишења види се око десет гробова положених у правцу исток-запад. Означени су камењем пободеним у земљу. Народ их зове „латинским“ и уопште све се у овој области што припада прошлости носи овај назив. Селиште је до Латинског Гробља. Сада су тамо њиве. У југозападном делу сеоског атара Бистрице лежи узвишење Ћосин Гроб. Тамо се познаје један гроб. Мештани кажу: „Кој ти га зна чији је – остао је од време“. Ајдучки Кладенац се налази у западном делу атара у буковој шуми. Мештани кажу: „Тако назив остао од време“[1]

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Бистрица живи 71 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 50,1 година (47,3 код мушкараца и 52,8 код жена). У насељу има 25 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[2]
Година Становника
1948. 200
1953. 215
1961. 212
1971. 176
1981. 129
1991. 101 101
2002. 79 79
2011. 50
2022. 27
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
79 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Др. Ј. Ф. Трифуновски, Грделичка Клисура, Лесковац, 1964, 86-88 страна
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]