Богородица Живоносни Источник

Богородица Живоносни Источник
ГодинаXIII—XIV век

Животворни источник, или Животоносни извор (грч. Ζωοδοχος Πηγη) је назив извора и храма у част Богородице у Цариграду, у Византији; накнадно назив иконе Пресвете Богородице[1]. У православном предању Богородица се назива Животворним Извором Она се прославља као Извор живота, будући да се из Ње родио Христос – Пут, Истина и Живот; У част обнове (односно реконструкције и украшавања) храма Животворног извора, у петак Светле седмице у православној цркви служи се празник и молебан уз водоосвећење[2].

4. априла 450. године војсковођа Лав I, будући цар Византије, срео је слепог човека у једном гају близу Цариграда, недалеко од Златних врата. У шумарку је био извор познат по својим чудима. Слепац је био уморан и изгубио се. Лав се смиловао на њега, одвео га под сенку дрвећа, ту га оставио да се одмори, а у међувремену је отишао до извора да му донесе воде. Одједном је чуо глас: „Лаве! Не тражите воду далеко, овде је близу.” Лав се изненадио и почео да тражи воду, али није могао да је нађе. Када је престао да тражи, зачуо се исти глас: „Царе! Идите под сенку овог гаја, навуците воду коју тамо нађете и дајте је жедном. Ставите блато које нађете у пролеће на његове очи. Тада ћеш знати ко сам ја, који освећује ово место. Ја ћу вам помоћи да ускоро овде саградите храм у Моје име, и свако ко дође овамо са вером и призове Моје име добиће испуњење својих молитава и потпуно исцељење од болести.”

Пошто је Лав I извршио наређење које му је дато гласом, слепац је прогледао и самостално отишао у Цариград, прослављајући Богородицу.

Када је Лав постао цар 457. године, није заборавио на појаву и предсказање Богородице, наредивши да се очисти извор и сагради храм над њим у част Богородице, назвавши га Богородичином црквом Животворни извор.

Храм је више пута обнављан и украшаван у време цара Јустинијана Великог, као и за време царева Василија Македонског и његовог сина Лава Мудрог.

Никифор Калист Ксантопулос у Синаксару извештава о многим случајевима исцељења и чуда добијених из воде са извора: васкрсење мртвих из Тесалије, исцељење Лава Мудрог од „камене болести“ (уролитијазе).

После пада Цариграда 29. маја 1453. године, храм је порушен. Поново је обновљен 1833. године од стране патријарха Констанција I и освећен 1835. године.

Божанствена служба

[уреди | уреди извор]

И поред познатог датума јављања Богородице Лаву Макели, прослава обнове цариградске цркве Животворног извора и сећања на велика чуда која су се десила у храму не обележава се 4. априла. али, по правилу, у петак Светле седмице, и истог дана бива прослављање истоимене иконе. Међутим, 4 (17) априла или 15 (28) априла икона се такође поштује[3].

Службу за обнову Храма Животворног извора написао је Никифор Калист Ксантопулос у 14. веку. Ову службу превео је на црквенословенски језик и додао је Бојеном триоду у другој половини 17. века Јевтимије Чудовски[4].

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Чудотворне иконе Мајке Божије: Живоносни Источник • Радио ~ Светигора ~”. svetigora.com (на језику: српски). 2024-05-10. Приступљено 2024-11-08. 
  2. ^ „Икона Божией Матери «Живоносный Источник» - Читаем икону - Каталог статей - Храм Кирилла и Мефодия”. hramkgu.xyz. Приступљено 2024-11-08. 
  3. ^ „Икона Божией Матери Живоносный источник”. days.pravoslavie.ru. Приступљено 2024-11-08. 
  4. ^ Полухин, Виктор Павлович (2017-12-15). „Человечность и ортодоксия: протоиерей Георгий Флоровский – М.И. Лот-Бородина – Н.А. Бердяев”. Общество: философия, история, культура (12): 52—54. ISSN 2221-2787. doi:10.24158/fik.2017.12.12.