Бомбардовање аеродрома Удбина

44° 33′ 25″ N 15° 46′ 29″ E / 44.55694° С; 15.77472° И / 44.55694; 15.77472

Бомбардовање аеродрома Удбина догодило се 21. новембра 1994. године када је авијација НАТО-а из база у Италији на захтев УНПРОФОР-а бомбардовала аеродром Удбина у тадашњој Републици Српској Крајини. Било је то прво веће учешће авијације НАТО пакта у ратовима на простору бивше Југославије. Пре овог напада, НАТО је пет пута учествовао у борбеним мисијама али су то били догађаји далеко мањег интензитета.[тражи се извор] То је била највећа ваздушна операција НАТО-а од оснивања 1949. Напад је уследио након писма председника Хрватске Фрање Туђмана упућеном Уједињеним нацијама у ком оптужује крајишке Србе да са тог аеродрома нападају Босну и Херцеговину.

Аеродром Удбина је страховито бомбардован у току заузимања Бихаћа од стране Војске Републике Српске, са циљем да се заустави напредовање српских снага.[тражи се извор] Авиони су бомбардовали писте за узлетање и прилазе хангарима, батерију за противавионску одбрану, као и ракете „земља - ваздух”.

РСК је била обавештена о бомбардовању аеродрома. [тражи се извор]

Ситуација пре бомбардовања

[уреди | уреди извор]

Дана 1. новембра 1994. године покренута је контраофанзива ВРС и снага Аутономне Покрајине Западна Босна на територији Цазинске Крајине. Офанзива је била успешна тако да је претила опасност да ВРС уђе у Бихаћ и да 5. корпус Армије Републике Босне и Херцеговине буде уништен.[тражи се извор]

Са аеродрома Удбина 18. новембра дејствовала је авијација српских снага у ниском лету, како их НАТО радари не би могли опазити, и притом бомбардовали област Бихаћа.[1]

Дана 19. новембра усвојена је резолуција Савета безбедности 958, према којој НАТО може да бомбардује циљеве на простору мисије УН-а уколико то траже команданти УНПРОФОР-а.[2]

Бомбардовање аеродрома Удбина одобрио је Генерални секретар УН Бутрос Гали.[3]

Дана 20. новембра НАТО је добио команду за дејствовање, али због лошег времена није извршио задатак.[4]

Бомбардовање

[уреди | уреди извор]

Напад је почео у 11:30 часова 21. новембра 1994. године. У нападу је учествовало 30 авиона уз подршку 9.[5] Авијације САД, Француске, Уједињеног Краљевства и Холандије учествовале су у овом бомбардовању. Учествовала су 4 авиона авијације Холандије Ф-16, а и командант операције је био холандски официр.[6] Велика Британија је учествовала са 4 авиона типа Јагуар[7] у бомбардовању док су Си Харијери са носача авиона ХМС Инвинсибл учествовали у пратњи.[8]

Радар ПВО СВК је уништен против-радарским ракетама Харм испаљених са америчких F/A-18D. Затим је дејствовано француским и британским Јагуарима на противваздушну одбрану[9] и то противавионске топове Бофорс Л-70 калибра 40 mm и ракете Куб-М. Том приликом су избачене касетне бомбе BL-755 Белуга и CBU-87/B.[10] Након тога гађана је писта, рулне стазе и спојнице ласерски вођеним бомбама и класичним бомбама Мк-84. Резултате напада снимили су извиђачи Мираж F-1CR и холандски F/R-16А.

У нападу су погинули Бранко Јерковић и Дарко Галовић, а тешко су рањени Ратко Бјелобаба, Ђуро Егић, Жељко Узелац и Жељко Иванишевић.[тражи се извор]

Напади су трајали 45 минута.

Реакција

[уреди | уреди извор]
Чланак о бомбардовању Републике Српске Крајине

Након бомбардовања Срби у Републици Српској су заробили три официра УНПРОФОР-а у Бањој Луци, и то Јорданца, Чеха и официра из Бангладеша, и везали их за стубове на аеродрому у Бањој Луци.[11]

Реакције у Савезној Републици Југославији су били напади на америчке грађане, амбасаду у Београду и америчко представништво у Подгорици.[12]

Два дана касније одржани су разговори у Београду специјалног изасланика УН Јасушија Акашија са Слободаном Милошевићем и Миланом Мартићем.

Дана 26. новембра 1994. године ВРС, која је ушла у Бихаћ, повукла се и обуставила офанзиву.[13]

Две недеље након бомбардовања аеродром је поново био у функцији.[тражи се извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ By MICHAEL R. GORDON, Published: November 21, 1994 (21. 11. 1994). „Nato Set To Bomb Serbs In Croatia - New York Times”. Nytimes.com. Приступљено 11. 1. 2013. 
  2. ^ „UN Security Council resolution 958(1994) on the decision that the authorization given in paragraph 10 of resolution 836 (1993) to assist the UN Protection Force in carrying ou”. Ohr.int. Архивирано из оригинала 9. 11. 2011. г. Приступљено 11. 1. 2013. 
  3. ^ „Dok je svijet spavao: Međunarodna zajednica i rat u BiH, 1992-1995”. Slobodnaevropa.org. Архивирано из оригинала 7. 6. 2012. г. Приступљено 11. 1. 2013. 
  4. ^ „What Happened on November 20th This Day in History”. Thepeoplehistory.com. Архивирано из оригинала 03. 01. 2013. г. Приступљено 11. 1. 2013. 
  5. ^ „1994/11/23 10:04 JETS CARRYING MESSAGES TO MARTIC”. Aimpress.ch. Архивирано из оригинала 31. 10. 2013. г. Приступљено 11. 1. 2013. 
  6. ^ „Nederlands Instituut voor Militaire Historie | Ministerie van Defensie” (PDF). Nimh.nl. 31. 12. 2012. Приступљено 11. 1. 2013. [мртва веза]
  7. ^ „Jaguar : Squadron Service : Royal Air Force”. Target Lock. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 11. 1. 2013. 
  8. ^ „Timeline 1990-1995”. Britains-smallwars.com. Архивирано из оригинала 24. 12. 2013. г. Приступљено 11. 1. 2013. 
  9. ^ „The Balkans Air Campaign Study:”. Airpower.au.af.mil. Архивирано из оригинала 30. 12. 2012. г. Приступљено 11. 1. 2013. 
  10. ^ Ripley 2001, стр. 22.
  11. ^ In Bosnia, Muslim Units Ready to Replace Reluctant British, French, Приступљено 1. 4. 2013.
  12. ^ „Significant Incidents of Political Violence Against Americans, 1994[[Категорија:Ботовски наслови]]” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 6. 8. 2009. г. Приступљено 19. 1. 2010.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  13. ^ Wayback Machine

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]