Бранкица Станковић

Бранкица Станковић
Станковић (2010)
Лични подаци
Датум рођења(1975-10-14)14. октобар 1975. (49 год.)
Место рођењаБеоград, СР Србија, СФР Југославија
Занимањеновинарка
Новинарски рад
Активни период1996—данас
Медијска кућаИнсајдер

Бранкица Станковић (Београд, 14. октобар 1975) српска је истраживачка новинарка. Позната је по извештавању о темама које се тичу криминала и политичке корупције у Србији. Већинска је власница медијске куће Инсајдер.

Њени извештаји су довели до много контроверзи, док је такође добијала неколико претњи смрћу. Из тог разлога је од децембра 2009. године стављена под 24-часовну полицијску заштиту.[1]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 14. октобра 1975. у Београду.[2] По завршетку средње школе уписала је приватну школу глуме, коју је напустила после две године.[2] Каријеру новинара у радио-телевизијској кући Студио Б започела је 1996. године, где је провела годину дана.[2] Године 1997. прелази на Радио Б92, где је радила дужи број година.[2]

Током 1990-их, Б92 је био истакнута медијска кућа за емитовање вести, која се супротстављала режиму тадашњег председника Слободана Милошевића.[3] У раној каријери била је уредница информативног програма на Радију Б92 и сценариста недељних емисија Јутопија и Апатрија.[2] Такође је радила као страни дописник за шведски Sveriges Radio и немачки Westdeutscher Rundfunk.[2]

Телевизија Б92 је 2004. покренула програм Инсајдер, са Станковићевом као главном уредницом. Реч је о истраживачком ТВ програму чији је циљ да разоткрије политичку корупцију и политички криминал у Србији. Од 2004. емитовано је деветнаест сезона Инсајдера, по две сваке године, при чему је свака сезона имала између две и девет епизода, укупно 82 епизоде ​​(од октобра 2013).[4]

Након што је 2009. извештавала о криминалним досјеима многих вођа навијачких клубова и њиховим везама са мафијом и политичарима, добила је вишеструке претње смрћу од хулигана.[5][6] Најзлогласнији инцидент догодио се 16. децембра 2009. током фудбалске утакмице УЕФА Лиге Европе између ФК Партизан и ФК Шахтјор Доњецк када је група хулигана који подржавају ФК Партизан ножевима избола лутку на надувавање која је представљала Станковићеву. Током инцидента, хулигани су узвикивали: „Отровна си змија, завршићеш к’о Ћурувија, курво Бранкице”, мислећи на смрт Славка Ћурувије, још једног истакнутог истраживачког новинара који је убијен 1999.[7] Апелациони суд у Београду осудио је тројицу хулигана на условне казне од 212 месеци од 10 октобра због претњи упућених Станковићевој.[8] Милош Радосављевић „Кими”, вођа навијачке групе Алкатраз, 2010. је посебно осуђен на 16 месеци затвора.[9][10]

Године 2013. издала је аутобиографску књигу Инсајдер: Моја прича, коју је објавио Самиздат Б92.[11]

Дела

[уреди | уреди извор]

Награде

[уреди | уреди извор]

Добитница је више престижних новинарских награда:

  • 2005. добила је награду „Душан Богавац”, коју за етику и храброст додељује НУНС.
  • 2006. добија награду „Југ Гризељ” за највиша достигнућа у истраживачком новинарству.
  • 2008. за целокупан рад на емисији Инсајдер додељена јој је међународна награда СЕЕМО коју додељује 14 уредника медија из југоисточне Европе
  • 2009. по други пут добитница награде „Југ Гризељ“ за највиша достигнућа у истраживачком новинарству
  • 2010. добитница награде Светионик коју додељује АНЕМ
  • 2010. ОЕБС, који чини 56 земаља-чланица, прогласио је за Личност године у Србији.
  • 2011. добитница је Награде Града Београда.
  • 2011. НУНС и амбасада САД-а додели су новинарима емисије Инсајдер награду за рад на серијалу о Колубари „Превара века” за изузетност у истраживачком новинарству.
  • 2013. Награда „Освајање слободе”
  • 2014. у Њујорку и Лос Анђелесу додељена јој је награда за храброст, која је у САД познатија као новинарски Оскар.
  • 2018. у Бејруту јој је додељена светска награда за посвећеност новинарству Фондације Меј Шидијак.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „EKSKLUZIVNO Brankica Stanković govorila je dok je Srbija šutjela... I zato je već 1416 dana pod policijskom zaštitom ("Exclusive: Brankica Srankovic Spoke While Serbia Was Quiet... and That Is Why She's Been Under Police Protection for 1416 Days")”. jutarnji.hr (на језику: Croatian). Jutarnji list. 20. 10. 2013. Приступљено 19. 12. 2013. 
  2. ^ а б в г д ђ Brankica Stanković Архивирано 2018-05-11 на сајту Wayback Machine profile on B92 official site
  3. ^ Mitchell, Laurence (2013). Serbia 4, Bradt Travel Guide Series. Chalfont St Peter, England: Bradt Travel Guides. стр. 90. ISBN 9781841624631. Приступљено 8. 10. 2013. 
  4. ^ Insajder archives Архивирано 2019-07-08 на сајту Wayback Machine on B92 official site. Retrieved 8 October 2013.
  5. ^ „Pretnje smrću Brankici Stanković (Death Threats to Brankica Stanković)”. e-novine.com. 17. 12. 2009. Приступљено 19. 12. 2013. 
  6. ^ „Navijači "Alkatraza" prete smrću ("Alcatraz" Fans Make Death Treats)”. b92.net. B92. 17. 12. 2009. Приступљено 19. 12. 2013. 
  7. ^ Munjin, Bojan (31. 12. 2009). „Brankica Stanković, novinarka ("Brankica Stanković, journalist")”. novossti.com. Samostalni srpski tjednik/nedeljnik Novosti. Приступљено 8. 10. 2013. 
  8. ^ „Условне казне за претње Бранкици Станковић (Suspended Sentences for Threats to Brankica Stanković)”. rts.rs. Radio Television of Serbia. 8. 10. 2013. Приступљено 19. 12. 2013. 
  9. ^ „Prva presuda zbog pretnji Brankici (First Sentence for Treats to Brankica)”. b92.net. 4. 8. 2010. Приступљено 19. 12. 2013. 
  10. ^ „HRABRO LICE SRPSKOG NOVINARSTVA: 16 mjeseci zatvora za prijetnje Brankici Stanković (THE BRAVE HEART OF SERBIAN JOURNALISM: 16 Months in Prison for Threats to Brankica Stanković)”. slobodna-bosna.ba (на језику: Bosnian). 13. 6. 2012. Приступљено 19. 12. 2013. 
  11. ^ „Brankica Stanković: "Insajder, moja priča"”. b92.net. 3. 10. 2013. Приступљено 19. 12. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]