Брусов протокол
| Брусов протокол | |
|---|---|
 Тестирање спортисте на покрерној траци по Брусовом протоколу | |
| Сврха | процена срчаних функција |
| Тест | Срчани стрес тест |
Брусов протокол је стандардизовани дијагностички тест који се користи за процену срчане функције и физичке спремности, који је осмислио и развио амерички кардиолог Роберт А. Брус .
Према оригиналном Брусеовом протоколу, пацијент хода на покретној траци узбрдо у степенованом тесту вежбања са пласираним електродама на грудима за праћење електрокардиограма. Према овом протоколу свака 3 минута брзина и нагиб покретне траке се повећавају, кроз 7 таквих етапа и само веома спремни спортисти могу да заврше свих 7 етапа. Модификовани Брусеов протокол је измена у протоколу тако да је покретна трака у почетку хоризонтална, а не са нагибом, како би се потом у неколико интервала повећавао само нагиб покретне траке.
Брусеовим протоколом на покретној траци процењује се максимално удисање кисеоника користећи формулу и перформансе субјекта на покрерној траци како се оптерећење повећава. Тест се лако изводи у медицинској ординацији, не захтева опсежну обуку или скупу опрему, а потврђен је као снажан предиктор клиничких исхода.
Етимологија
[уреди | уреди извор]Брусов протокол је тако назван по кардиологу Роберту А. Брусу, који је 1963. године осмислио покретну траку и протокол за њену примену, као неинвазивни тест за процену пацијената са сумњом на срчану болест.[1] У овом својству, он је можда познатији као срчани стрес тест или тест толеранције на вежбање.
Начин извођења
[уреди | уреди извор]Ергометријско тестирање по Брусовом протоколу састоји се од постепеног повећања брзине и нагиба покрерне траке. Пре почетка теста на пацијентов грудни кош се постављају електроде повезане са ЕКГ, а на надлактицу манжетна за мерење крвног притиска.[2]
Свака три минута, повећава се брзина и нагиб траке.
Према брусовом протоколу тест има 7 нивоа оптерећења, од којих сваки траје 3 минута, тако да је укупно трајање тест 21 минут.
Почетни нагиб покретне траке је 10% и прогресивно се повећава од нивоа до нивоа за 2%, до коначних 22%.
Почетна брзина ходања је 2,74 км/час и расте на 9,6 км/час. Последња три нивоа (5,6 и 7) оптерећења овог теста могу да толеришу само особе са изузетно добрим функционалним способностима.
| Нивои | Трајање нивоа у мин. |
Брзина траке км/час |
Нагиб траке |
|---|---|---|---|
| 1 | 3 | 2,7 | 10%. |
| 2 | 3 | 4,0 | 12%. |
| 3 | 3 | 5,5 | 14%. |
| 4 | 3 | 6,8 | 16%. |
| 5 | 3 | 8,0 | 18%. |
| 6 | 3 | 8,9 | 20%. |
| 7 | 3 | 9,7 | 22%. |
Све време теста се
- електрокардиогрмом стално процењује рад срца на монитору и све значајне промене снимају,
- мери крвни притисак на свака два минута, а по потреби и чешће.
Завршетак теста
Тест се завршава када испитаник постигне 85% максималног броја откуцаја срца, или када број откуцаја срца премаши 115 откуцаја у минути.
Прекид теста
Индикације за прекид теста укључују знаке или симптоме поремећеног дотока крви у срце:
- неправилан срчани ритам,
- умор,
- кратак дах,
- пискање у грудима,
- грчеви у ногама,
- било које сметње у ходању,
- бол, нелагодност, утрнулост или умор у ногама .
Мере опреза
[уреди | уреди извор]Пошто је Брусов протокол тест максимална толеранције на вежбање, за његово извођење неоходно је одобрење лекара и надзор специјалисте. За необученог појединца или спортисту са основним срчаним обољењима, извођење максималног напора може довести до повреде или срчаног удара.
Током теста, испитивач прати виталне знакове пацијента и заустављају тест на сваки знак промена.
Мерење V̇O2 max по Брусовом протоколу
[уреди | уреди извор]Максимална потошња кисеоника (V̇O2 max) се односи на максималну количину кисеоника коју појединац може да искористи током интензивног или максималног вежбања. Мери се као као апсолутна брзина у литрама кисеоника у минуту (l/min), или као релативна брзина у милилитрама кисеоника по килограму телесне тежине у минуту (ml / kg min).
Брусеовим тестом на покретној траци као индиректним тестом максималног уноса кисеоника, индиректно се процењује V̇O2 max користећи формулу и перформансе особе на покрерној траци у односу на то како се радно оптерећење повећава.
Друге методе мерења V̇O2 max су гломазније и захтевају директно сакупљање и мерење запремине кисеоника и концентрације кисеоника у удахнутом и издахнутом ваздуху које спортиста користи док трчи. Директно тестирање захтева много сложенију и софистициранију опрему и прикупљање података од формуле засноване на времену на траци
Када се користи формула Брусовог протокола, Т представља укупно време на покретној траци и мери се у минутама и секундама (нпр. време теста од 10 минута и 15 секунди би било записано као Т=10,25); ова формула се мења на основу пола.
- Мушкарци: 14,8 - (1,379 к Т) + (0,451 к Т²) - (0,012 к Т³) = V̇O2 max
- Жене: 4,38 к Т - 3,9 = V̇O2 max
Време које испитаник проведете на покретној траци је резултат теста и може се користити за процену максималне вредности потошња кисеоника V̇O2 max.
Вредности крвног притисак и оцене уоченог напора се такође често прикупљају током теста по Брусовом протоколу.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор] | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
- ^ Kennedy, J. Ward; Cobb, Leonard A.; Samson, Werner E. (2005-05-10). „Robert Arthur Bruce, MD: 1916–2004”. Circulation (на језику: енглески). 111 (18): 2410—2411. ISSN 0009-7322. doi:10.1161/01.CIR.0000164274.41137.75.
- ^ Fletcher, Gerald F.; Ades, Philip A.; Kligfield, Paul; Arena, Ross; Balady, Gary J.; Bittner, Vera A.; Coke, Lola A.; Fleg, Jerome L.; Forman, Daniel E. (2013-08-20). „Exercise Standards for Testing and Training: A Scientific Statement From the American Heart Association”. Circulation (на језику: енглески). 128 (8): 873—934. ISSN 0009-7322. doi:10.1161/CIR.0b013e31829b5b44.