Василије Радовић
| Василије Радовић | |||
|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||
| Надимак | Чико | ||
| Датум рођења | 10. септембар 1938. | ||
| Место рођења | Цетиње, Краљевина Југославија | ||
| Датум смрти | 25. март 2019. (80 год.) | ||
| Место смрти | Цетиње, Црна Гора | ||
| Позиција | голман | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1957 1957–1962 |
Ловћен Жељезничар Сарајево | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1962–1966 1966–1967 1967—1971 |
Жељезничар Сарајево Фенербахче Жељезничар Сарајево |
102 19 107 |
(1) (0) (0) |
| Репрезентативна каријера | |||
| 1964—1965 |
 Југославија | 3 | (0) |
| Тренерска каријера | |||
| 1976–1977 | Жељезничар Сарајево (привремени) | ||
Василије Радовић (Цетиње, 10. септембар 1938 — Цетиње, 25. март 2019) био је југословенски фудбалски голман и тренер, репрезентативац Југославије.
Каријера
[уреди | уреди извор]Фудбалску каријеру је започео на родном Цетињу, а потом је прешао у сарајевски Жељезничар. Од 1957. до 1971. године бранио је на 309 званичних утакмица и постигао један гол. Осим Жељезничара, провео је једну сезону у турском Фенербахчеу (1966/67). Каријеру је окончао због повреде 1971. године. Бранио је на три утакмице за А селекцију Југославије. Дебитовао је 25. октобра 1964. против Мађарске, а последњу утакмицу за национални тим одиграо је 19. септембра 1965. против екипе Луксембурга.[1]
Почео је да ради у Жељезничару као тренер јуниора, а затим је био члан стручног штаба првог тима. У сезони 1976/77. кратко је водио први тим. Преминуо је 25. марта 2019. у 80 години.[2]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Reprezentativci: Vasilije Radović”. reprezentacija.rs. 24. 9. 2019. Приступљено 24. 9. 2019.
- ^ „Umro bivši golman Željezničara, Vasilije Radović”. БН ТВ. 25. 3. 2019. Приступљено 24. 9. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Василије Радовић на сајту reprezentacija.rs
- Василије Радовић на сајту worldfootball.net
