Аутоматски револвер Вебли-Фосбери | |
---|---|
![]() Полуаутоматски револвер Вебли-Фосбери. | |
Врста | револвер |
Порекло | ![]() |
Употреба | |
Употреба у | ![]() |
Бојно деловање | Први светски рат |
Производња | |
Произвођач | Вебли и Скот, Бирмингем |
Спецификације | |
Маса | 1,08[1] kg |
Дужина | 292[1] mm |
Дужина цеви | 190[1] mm |
Калибар | 11,53[2] mm |
Врста операције | полуаутоматски револвер |
Брзина зрна | 198[1] m/s |
Макс. еф. домет | 25 m |
Магацин | добош са 6 метака |
Аутоматски револвер Вебли-Фосбери[а] (енгл. Webley–Fosbery Self-Cocking Automatic Revolver), британски полуаутоматски револвер с краја 19. века. Коришћен током Првог светског рата.
Вебли-Фосбери био је полуаутоматски револвер. Упоредо са појавом аутоматског оружја, израђени су полуаутоматски револвери, код којих се при опаљењу горњи склоп (цев и добош) трзао уназад по хоризонталној осовини (шинама) на оквиру, при чему се добош окретао и запињао ороз. Ти револвери нису нашли ширу примену, пошто су их убрзо потисли полуаутоматски пиштољи.[2]
Пуковник Џорџ Фосбери, носилац Викторијиног крста, повукао се у пензију из британске војске 1877. и посветио се конструкцији аутоматског оружја. Тако је конструисао јединствен полуаутоматски револвер, у коме се енергија барутних гасова користила за напињање ороза и окретање добоша. Овај револвер произвела је фирма Вебли из Бирмингемаː први пут је демонстриран 1900, а следеће године ушао је у серијску производњу. Након првог хица, трзај цеви радио је сав посао, тако да је револвер имао веома осетљив обарач, што је повећавало прецизност и брзину гађања. Иако брз и прецизан, револвер није био популаран, пошто се компликовани механизам лако заглављивао због прљавштине. [3]