Веселин Ђуретић

Веселин Ђуретић
Датум рођења	(1933-05-17)17. мај 1933.
Место рођења	Мојановићи, код Подгорице, Краљевина Југославија
Датум смрти	18. фебруар 2020.(2020-02-18) (86 год.)
Место смрти	Београд, Србија

Веселин Ђуретић (Мојановићи, код Подгорице, 17. мај 1933 — Београд, 18. фебруар 2020) био је српски историчар, научни саветник Балканолошког института САНУ и члан Сената Републике Српске.

Биографија

Ђуретић је био научни саветник Балканолошког института САНУ и аутор значајних радова на тему НОБ-а. Ширу пажњу на свој рад скренуо је 1985. својим двотомним делом Савезници и југословенска ратна драма. У овом делу Ђуретић, између осталог, наводи да је југословенска војска у отаџбини други антифашистички покрет.^[1] Књига је примљена негативно међу режимским историчарима, а Ђуретић је искључен из СКЈ „због националне нетрпељивости и шовинизма“.^[2]

Током 1990-их година Ђуретић је био јаки присталица српске националистичке идеологије, близак Српској радикалној странци. Ђуретић је 1993. изабран за почасног сенатора Републике Српске, а крајем деценије ангажовао се у раду Одбора за истину о Радовану Караџићу.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, укључио се у рад Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,^[3] а почетком 2005. године постао је један од челних људи Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе.^[4]

Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.^[5]

Признања

• Орден Немањића првог реда,
• Ордена Светог Саве првог реда,
• Сретењски орден трећег степена

За књигу "Разарање српства у 20. вијеку" добио је признање Српске књижевне задруге, а за књиге "Савезници и југословенска ратна драма" награду "Слободан Јовановић".

Дјела

• Неке специфичности совјетске историографије Октобра и совјетског друштва, Београд, (1967)
• Народна власт у БИХ 1941-1945, Београд, (1981)
• Влада на беспућу, Београд, (1982)
• Косово у мрежи политичких манипулација, Њујорк, (1989)
• Савезници и југословенска ратна драма, I-II, Београд (1985)^[6]
• Разарање Српства у XX веку, Београд, (1992)
• Употреба Русије и Запада, (Обмане савезника зарад великохрватске политике), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)
• Насиље над Српским устанком, (Опсене народа у име „Русије и комунизма“), Балканолошки институт / ИП „Наука“ Београд (1997)
• Српска беспућа XX века, Београд, (2006)
• Рехабилитација ђенерала Михаиловића, Београд, (2012)
• Једно тумачење нововјековне српске историје у југословенском контексту, Београд, (2017)

Извори

1. Радановић 2011, стр. 264.
2. Радановић 2011, стр. 266.
3. „Српске новине: Говор Матије Бећковића на скупу црногорских држављана у Србији (2001)”. Архивирано из оригинала 15. 07. 2019. г. Приступљено 15. 07. 2019. 
4. „Bilten vesti (2005): Osnovan pokret za zajedničku evropsku državu Srbije i Crne Gore”. Архивирано из оригинала 21. 06. 2020. г. Приступљено 15. 07. 2019. 
5. „За дописне чланове САНУ предложено 18 књижевника”. Радио-телевизија Републике Српске. 30. 3. 2012. Приступљено 31. 3. 2012. 
6. „Историчар Ђуретић за „Некад било“: Михаиловић је био велики патриота”. Радио-телевизија Републике Српске. 25. 4. 2012. Приступљено 26. 4. 2012. ^{[мртва веза]}

Литература

• Радановић, Милан (2011). „Историјска политика у Србији након 2000. Примери манифестовања спреге између академског историјског ревизионизма и државне ревизије прошлости”. Ур.: Веселиновић, Ана; Атанацковић, Петар; Кларић, Жељко. Изгубљено у транзицији: критичка анализа друштвене трансформације (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 14. 07. 2014. г. Приступљено 11. 06. 2014. 

Спољашње везе

• Радио-телевизија Републике Српске: Некад било: Веселин Ђуретић, 25. 4. 2012.^{[мртва веза]} (језик: српски)
• Политика: Шта Србија добија/губи (не)уласком у НАТО, Веселин Ђуретић, 9. 2. 2010. (језик: српски)