Вељун | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Хрватска |
Жупанија | Карловачка |
Град | Слуњ |
Област | Кордун |
Становништво | |
— 2011. | 112 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 15′ 08″ С; 15° 33′ 39″ И / 45.2522205° С; 15.5608886° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 220 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 47243 Вељун |
Позивни број | +385 47 |
Регистарска ознака | KA |
Вељун је насељено мјесто града Слуња, на Кордуну, Карловачка жупанија, Република Хрватска.
Вељун се налази око 19 км сјеверозападно од Слуња. Западно од Вељуна протиче ријека Корана.
Вељун се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.
У мају 1941. године, усташе су извршиле покољ над 520 српских становника Вељуна. Убијени су после рата сахрањени у заједничку гробницу.
У Вељуну су 6. маја 1941. године у школској и жандармеријској згради усташе извршиле масакр над српским цивилима.[1] Дана 3. августа 1941. у српској православној цркви у Вељуну, усташе су мучиле и поклале 200 мушкараца, жена и дјеце српске националности из Вељуна, Српског Благаја и Љесковца.[1]
Тако су усташе из Загреба и Слуња, 7. маја 1941. дошле у Вељун, срез Слуњ и похватале око 600 Срба, 500 су исте вечери одвели у Хрватски Благај и тамо убили.[2]
На Ђурђевдан 6. маја 1941. усташа Иван Шајфер, учитељ из Вељуна, са својом групом усташа и усташама из Слуња почео је да хапси Србе из Вељуна, Цвијановић Брда и Полоја. Том приликом ухапшено је око 500 Срба, а међу њима и прота Бранко Добросављевић парох из Вељуна и бивши народни посланик и његов син Небојша. Похапшени су прво доведени у жандармеријску станицу у Вељуну, а после неколико дана сви су одведени и поубијани код хрватског Благаја, у шуми званој Кестеновац. Том приликом усташе су на грозан начин убиле и проту Бранка и његовог сина Небојшу. Прво су пред очевим очима сина злостављали и мучили пуна три сата; копали му очи, секли нос и уши и боли га ножевима, па га тек онда убили. Отац је морао са почупаном брадом, док су га усташе стално тукле, сину над раком читати опело, падајући два пута у несвест. После тога су га натерали да ископа сам себи раку, злостављали га на исти начин као и сина, па га онда убили.[3]
У селу Вељуну, срез Слуњ, „усташе су малодобне девојке силовали у цркви“.[4][непоуздан извор?]
У Вељуну је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Вељун припада Архијерејском намјесништву карловачком у саставу Епархије Горњокарловачке.[5] У Вељуну је постојао храм Српске православне цркве Васкрсења Господњег, изграђен 1824. године, а срушен 1942. године. Парохију сачињавају: Вељун, Точак, Вељунски Понорац, Вељунска Глина, Гробник, Лаповац, Шљивњак, Загорије, Двориште и Чатрња.[5]
Према попису становништва из 2011. године, насеље Вељун је имало 112 становника.[6]
Националност[7] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
Срби | 429 | 486 | 670 | 744 |
Југословени | 12 | 47 | ||
Хрвати | 14 | 5 | 7 | 4 |
Црногорци | 2 | 2 | ||
остали и непознато | 8 | 13 | ||
Укупно | 463 | 540 | 692 | 748 |
Демографија[7] | ||
---|---|---|
Година | Становника | |
1961. | 748 | |
1971. | 692 | |
1981. | 540 | |
1991. | 463 | |
2001. | 114 | |
2011. | 112 |
На попису становништва 1991. године, насељено место Вељун је имало 463 становника, следећег националног састава: