Ова страна је једна од помоћних страница на Википедији. Она приказује правила транскрипције имена из неког страног језика у српски. Написана је са циљем да опише, приближи и самим тим олакша пренос страних имена како уредницима Википедије на српском језику, тако и њеним читаоцима. |
Транскрипција имена из албанског у српски језик већином је једноставна и уједначена. Фонетски систем албанског језика сличан је оном српског, упркос појединих битних разлика. Поред вокала као у српском, постоји полувокал ë и помућено y. Од сугласника постоје они међузубни, као и други диграфи.
Што се тиче особености, поред већ поменутих вокала и сугласника, треба имати у виду да постоји умекшана варијанта гласа л. Наиме, док диграф ll представља глас који одговара српском л, а lj глас који одговара српском љ, самостална графема l заправо је нешто између — умекшано л. Ослањајући се на створен обичај, она се испред вокала предњег реда (и, е) преноси као л, а у другим случајевима као љ.
Међузубни сугласници преносе се као зубни, помућено y као и, а полувокал ë у већини слућајева као е, мада се трансформише у а на крају речи. Такође треба обратити пажњу на изузетке, настале у ранијој пракси, што прати општу правописну напомену да правила не треба примењивати строго ретроактивно. Тако ће, рецимо, градови на северу односно југу Албаније бити Скадар и Валона, а не Шкодра и Вљора, како је према правилима:
Због већ створеног обичаја писаћемо л а не љ у Елбасан, Валона, Клос.
Кад се у истој речи два пута понавља L, и друго ћемо транскрибовати као и прво, без обзира на позицију: Љуљиште (LULISHTE), Љаљез (LALËZ).
Ради погоднијег изговора (дисимилација) писаћемо л а не љ у суседству меког сугласника: Улћинаку (ULQINAKU), Фуше Булћизес (FUSH’ E BULQIZËS).
Писаћемо љ испред и кад име на L (љ) добије наставак I: Фадиљи (према Фадиљ)
— Пешикан; Јерковић; Пижурица (2010). Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска
Такође, подразумева се да у текстовима на српском језику (чак и ако су у питању преводи са албанског) имена места са територије Србије, Црне Горе или Македоније не треба траснскрибовати са албанског језика. Уместо тога, треба користити српска или македонска имена, која већ постоје као део традиције.
Већина гласова преноси се онако како је записана. Треба обратити пажњу на чињеницу да се понекад и чланови диграфа посебно изговарају. Тако имена Ishan, Ethem, Mithat не треба преносити као Ишан, Етем, Митат, већ, фонетски, као Исхан, Етхем, Митхат. Изузетак од преноса „глас за глас” јесу следећи посебни гласови: