Виртуелни кампус или е-кампус се односи на онлајн понуде колеџа или универзитета где се факултетски рад завршава или делимично или у потпуности онлајн, често уз помоћ наставника, професора или асистента. Многи колеџи и универзитети сада нуде такве курсеве (или читаве дипломске програме) било делимично или у потпуности на мрежи. Процењује се да постоји 4.500 таквих установа са укупним уписом који се приближава можда 2 милиона.
Већина студената који користе виртуелне кампусе за стицање онлајн диплома су одрасли студенти из три главна разлога: [1]
Школе користе различите алате за извођење наставе – које се обично називају системи за управљање учењем (Learning management system - LMS) или системи за управљање курсевима (Course management system - CMS). CMS се такође може односити на системе за управљање садржајем.
Неки од аспеката који спадају у виртуелни кампус укључују различите врсте активности учења као што су предавања, домаћи задаци, дискусије, читања, задаци. Настава се обично одвија самостално користећи документе на мрежи и базе података које би им могле бити доступне. Тестови и други задаци доступни су на мрежи у посебним програмима који се користе за онлајн часове. Друге методе које се користе у виртуелном кампусу су сесије уживо, видео конференције, дискусије и дељење различитих апликација. Појединци могу да приступе материјалима кад год желе под контролом наставника и могу да приступе било где на мрежи где могу да приступе коришћењу интернета. Е-пошта је велики део виртуелних кампуса и често се користи пре, током и после сесија. Ово помаже појединцима да размењују информације и/или их усмере у правом смеру који би био користан у повећању и разумевању различитих метода које су им доступне путем докумената и онлајн извора.
Shirley Alexander са сарадницима спровела је студију Процена информационе технологије пројекти за универзитетско учење и открио да употреба технологије није сама по себи резултирала побољшањем квалитета учења, већ да успех зависи од дизајна целокупног искуства учења. [2] Постоје два главна модела виртуелног кампуса који се појављују. Први од њих је онај у којем образовна установа користи комуникационе и информационе технологије за пружање свих конвенционалних услуга. У другом моделу, услуге су раздвојене, при чему су неке уговорене са другим организацијама. [2] Виртуелни кампуси су усредсређени на ученике, а студенти могу да прилагоде свој виртуелни кампус тако да одговарају њиховим стиловима учења и преференцама захваљујући Интернету и телекомуникационим технологијама. Телеконференције, видео конференције, интерактивни мултимедијални пакети засновани на рачунару и различити облици компјутерски посредоване комуникације су технологије које омогућавају синхрону испоруку садржаја и интеракцију у реалном времену између наставника и ученика, као и могућности за решавање проблема било појединачно или као тим. [2]