Владимир Величковић

Владимир Величковић
Лични подаци
Пуно имеВладимир Величковић
НадимакВлада
Датум рођења(1935-08-11)11. август 1935.
Место рођењаБеоград, Југославија
Датум смрти29. август 2019.(2019-08-29) (84 год.)
Место смртиСплит, Хрватска
Породица
СупружникМаристела Величковић
РодитељиДушан Величковић
Владимир Величковић у атељеу

Владимир Величковић (Београд, 11. август 1935 — Сплит, 29. август 2019) био је један од најеминентнијих српских сликара и представник нове (модерне) фигурације и члан ван радног састава САНУ[1] од 12. децембра 1985. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Завршио је Архитектонски факултет у Београду. Од 1962. до 1963. године био је сарадник Мајсторске радионице Крсте Хегедушића у Загребу. Сели се у Париз 1966. године. За професора на École Nationale Supérieure des Beaux-Arts у Паризу је изабран 1983. године[2] и на том месту остаје до 2000. За члана Српске академије наука и уметности изабран је 1985. године.[3] Одликован је највишим француским признањем из области културе и уметности, Commandeur dans l'ordre des Arts et des Lettres. Изложбе приређује од 1951. године. Излагао је у већем броју земаља Европе и Америке.

Изабран је 7. децембра 2005. за члана француске Академије лепих уметности (фр. Académie des beaux-arts) у одељењу за сликарство. Један је од десет академика овог одељења, на позицији бр. 7. која има историју дугу два века. Први је Србин члан ове Академије, док је у сродној Француској академији наука за дописног члана изабран академик Иван Ђаја, 1956. године.

Дана 2. новембра 2006. промовисан је за почасног доктора Универзитета у Крагујевцу.[4] Предавао је као гостујући професор на Факултету савремених уметности[5] у Београду.

У априлу 2007, Величковић је одликован француским Орденом легије части. У мају 2013. године је имао изложбу у Галерији САНУ, у истој галерији имао је изложбу 2002. године. На изложби из 2002. мотиви су били везани за гавране који су на земљи, а 2013. за гавране који су полетели.[6]

Његовом раду посвећено је више монографија.[7][8] Преминуо је 29. августа у сплитској болници у коју је примљен након што му је позлило.[9][10][11]

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. Комеморација је одржана у Скупштини града Београда.[12]

Постхумно је 2020. добио награду Музеја града Београда за свеукупни допринос стваралаштву на територији Београда.[13]

Својим делом и делатношћу дао је велики допринос активностима САНУ, посебно у оквиру Одељења ликовне и музичке уметности. Оставио је трајни белег у области културе и уметности Србије и њене афирмацијe у светским размерама.[14]

Реализовао је више од сто самосталних изложби у многим градовима света. О раду Владимира Величковића снимљено је 12 документарних филмова и објављено 15 монографија.[14]

Његова дала се чувају у бројним јавним и приватним колекцијама у Аргентини, Аустрији, Белгији, Бразилу, Венецуели, Великој Британији, Грчкој, Данској, Ирану, Италији, Јапану, Немачкој, Норвешкој, Пољској, Словачкој, САД, Финској, Француској, Холандији, Чилеу, Шведској, Швајцарској, земљама бивше Југославије и Србији.[14]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 34. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ „Vladimir Veličković: Figura kao izraz egzistencije”. Muzej savremene umetnosti u Beogradu (на језику: српски). Приступљено 2021-10-25. 
  3. ^ „Биографија на сајту САНУ”. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 08. 04. 2011. 
  4. ^ „Свечана промоција сликара Владимира Величковића у почасног доктора наука Универзитета у Крагујевцу”. Архивирано из оригинала 07. 03. 2014. г. Приступљено 07. 03. 2014. 
  5. ^ „Profesor - Vladimir Veličković”. Fakultet savremenih umetnosti (на језику: српски). 2018-01-11. Архивирано из оригинала 23. 01. 2021. г. Приступљено 2020-12-08. 
  6. ^ Гаврани су нажалост полетели у небо („Политика“, 21. мај 2013)
  7. ^ Трећа монографија Величковићевих цртежа („Политика”, 17. јануар 2017)
  8. ^ Димитријевић, Милица. „Цртеж је отисак прста Владимира Величковића”. Политика (21. 7. 2019.). Приступљено 22. 7. 2019. 
  9. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Preminuo slikar Vladimir Veličković”. rts.rs. Приступљено 29. 8. 2019. 
  10. ^ „Умро један од најистакнутијих српских сликара Владимир Величковић”. Б92 (29. 8. 2019.). Приступљено 3. 9. 2019. 
  11. ^ Димитријевић, Милица (29. 8. 2019). „Одлазак ликовног мага”. Политика. Приступљено 3. 9. 2019. 
  12. ^ Димитријевић, Милица (5. 9. 2019). „Колосалан уметник и племенита личност”. Политика. Приступљено 6. 9. 2019. 
  13. ^ Постхумно награда Владимиру Величковићу („Политика”, 16. октобар 2020)
  14. ^ а б в „Преминуо сликар Владимир Величковић”. Српска академија наука и уметности. Приступљено 7. март 2022. 
  15. ^ Beograd, Beta, N1 (2021-03-25). „Urošu Đuriću nagrada "Sava Šumanović"”. N1 (на језику: српски). Приступљено 2024-01-26. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Интервјуи

[уреди | уреди извор]