Владимир Милић

Владимир Милић
Лични подаци
Датум рођења(1955-10-23)23. октобар 1955. (69 год.)
Место рођењаЖегар, ФНР Југославија
ДржављанствоСрбија
ДецаMarko Milič
Спортске информације
СпортАтлетика
Бацање кугле
КлубАК Црвена звезда
Награде и медаље
Атлетика
Бацање кугле
Европско првенство у дворани
Златна медаља — прво место 1982. Милано 20,45
Медитеранске игре
Златна медаља — прво место 1979. Сплит 20,58
Бронзана медаља — треће место 1983. Казабланка 19,40

Владимир Милић (Жегар, 23. октобар 1955) бивши је југословенски и српски атлетичар, специјалиста за бацање кугле.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Рођен је 23. октобра 1955. године у Жегару.[1] Основну и средњу школу је похађао у Задру. Дипломирао је на Факултету за спорт и физичко васпитање у Београду, где касније ради као професор.[2]

Био је члан АК Црвена звезда.[3] Тренер му је био Драгомир Драган Петровић и Иван Иванчић.[4] Први је бацач кугле у Југославији који је пребацио куглу преко 21 метра.[5] На Олимпијским играма 1980. у Москви био је осми,[6] а није учествовао на Олимпијским играма 1984. у Лос Анђелесу због несугласица са Атлетским савезом Југославије, који је имао уговор за спортску опрему са Адидасом.[7] Руководство Олимпијског комитета Југославије је донело одлуку да га врати са Олимпијских игара, а поред њега су враћени Драган Здравковић и Ненад Стекић.[8][7] На Светском првенству 1983. био је девети. На Европском првенству 1982. освојио је и четврто место, а 1986. седмо. На Европском првенству у дворани 1982. освојио је златну медаљу.[9] Првак Балкана био је 1986. године,[10] а првак Медитерана 1979. Рекорд Југославије поправио је шест пута. Године 1979. проглашен је за најбољег спортисту СД Црвена звезда.[11] У дресу Црвене звезде четири пута је био шампион Југославије у бацању кугле, а једном мање у бацању диска.[5] За репрезентацију Југославије наступио је 49 пута. Његов син Марко Милић је био успешан кошаркаш.[5][12][13] Живи у Београду.[14]

Значајнији резултати

[уреди | уреди извор]
Година Такмичење Локација Место Резултат
1979 Медитеранске игре Сплит 1 20,58 м
1980 Олимпијске игре Москва 8 20,07 м
1982 Европско првенство у дворани Милано 1 20,45 м
Европско првенство Атина 4 20,52 м
1983 Европско првенство у дворани Будимпешта 5 19,21 м
Медитеранске игре Казабланка 3 19,40 м
1986 Европско првенство Штутгарт 7 19,85 м
1987 Европско првенство у дворани Лијевен 7 19,30 м

Лични рекорди

[уреди | уреди извор]
Дисциплина Резултат Место Датум
Бацање кугле На отвореном 21,19 м Београд 18. август 1982.
Дворана 20,64 м Милано 30. јануар 1982.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Vladimir Milić Biographical information”. olympedia.org. 24. 10. 2020. Приступљено 24. 10. 2020. 
  2. ^ „Vladimir Milić”. zadarskilist. 22. 10. 2008. Приступљено 25. 10. 2020. 
  3. ^ „Vladimir Milić”. Sports-Reference.com. Архивирано из оригинала 18. 4. 2020. г. Приступљено 24. 1. 2011. 
  4. ^ „Интервју загребачком Јутарњем листу 8. 8. 2010.”. zadarskilist. Приступљено 25. 10. 2020. 
  5. ^ а б в „Kralj kugle – Vladimir Milić”. sas.org.rs. 21. 12. 2010. Приступљено 24. 10. 2020. 
  6. ^ „Vladimir Milić profile”. sports-reference.com. 24. 10. 2020. Архивирано из оригинала 18. 04. 2020. г. Приступљено 24. 10. 2020. 
  7. ^ а б „Čovek koji je utišao „Kristal palas“”. Спорт клуб. 8. 1. 2018. Приступљено 25. 10. 2020. 
  8. ^ „Verovali ili ne...”. facebook.com. 18. 1. 2014. Приступљено 25. 10. 2020. 
  9. ^ „European Indoor Championships (Men)”. GBR Athletics. Athletics Weekly. Приступљено 24. 1. 2011. 
  10. ^ „Balkan Games/Championships”. GBR Athletics. Athletics Weekly. Приступљено 24. 1. 2011. 
  11. ^ „Диана и Немања најбољи спортисти СД Црвена звезда”. redstarbelgrade.rs. 3. 3. 2018. Архивирано из оригинала 26. 10. 2020. г. Приступљено 24. 10. 2020. 
  12. ^ „Letač Milić prelomio: Dosta je bilo”. mondo.rs. 14. 10. 2015. Приступљено 25. 10. 2020. 
  13. ^ „Marko Milić: Jednom legenda, uvek legenda”. kosmagazin.com. 20. 10. 2015. Приступљено 12. 11. 2017. 
  14. ^ „Atletske legende”. atletskisavezbeograda.com. 24. 10. 2020. Приступљено 24. 10. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]