Владимир Мицов

Владимир Мицов
Мицов као играч Олимпије из Милана (2017)
Лични подаци
Пуно име Владимир Мицов
Датум рођења (1985-04-16)16. април 1985. (39 год.)
Место рођења Београд, СФРЈ
Држављанство  Србија
Висина 2,01 m
Информације о каријери
НБА драфт 2007. / није изабран
Проф. каријера 2001—2022
Позиција бек / крило
Сениорска каријера
Године Клуб
2001—2002
2002—2003
2003—2004
2004—2005
2005—2009
2007
2009
2009
2010—2012
2012—2014
2014—2017
2017—2021
2021—2022		 Беопетрол
Црвена звезда
ОКК Београд
Лавови 063
Будућност
→ Партизан
Паниониос
Каха Лаборал
Канту
ЦСКА Москва
Галатасарај
Олимпија Милано
Будућност
Репрезентативна каријера
 Србија

Владимир Мицов (Београд, 16. април 1985) бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицијама бека и крила.

Клупска каријера

[уреди | уреди извор]

Мицов је поникао у екипи Беопетрола, да би у лето 2002. потписао уговор са Црвеном звездом.[1] Ипак, за црвено-беле није одиграo ниједан званични меч, па је каријеру наставио у екипи ОКК Београда а потом је наступао за Лавове.[2]

У јулу 2005. је потписао четворогодишњи уговор са екипом Будућности из Подгорице.[3] Са подгоричким клубом је освојио једну титулу црногорског првака и три купа. Током 2007. је био позајмљен три месеца Партизану и са њима је освојио првенство Србије.[4]

У марту 2009. је напустио Будућност и потписао уговор са Паниониосом до краја сезоне.[5] У септембру 2009. је потписао уговор са екипом Каха Лаборала.[6] Ипак, већ 30. децембра исте године напушта Лаборал и потписује уговор са италијанским Кантуом.[7]

У јуну 2012. је потписао једногодишњи уговор са московским ЦСКА.[8] У сезони 2012/13. са екипом ЦСКА је освојио руско првенство и ВТБ лигу. У јуну 2013. је продужио уговор на још једну сезону,[9] у којој је ЦСКА поново освојио ВТБ лигу.

У јулу 2014. је потписао уговор са Галатасарајем.[10] Са турским клубом је освојио Еврокуп у сезони 2015/16.[11] Такође је у овој сезони уврштен у идеални тим Еврокупа.[12]

У јулу 2017. је потписао уговор са Олимпијом из Милана.[13] Провео је наредне четири сезоне у екипи Олимпије и током тог периода је освојио једну титулу првака Италије, док је три пута био освајач Суперкупа а једном Купа. У сезони 2020/21. са екипом из Милана је стигао до фајнал фора Евролиге, првог након 29 година чекања.[14]

У јулу 2021. се вратио у подгоричку Будућност.[15] Провео је такмичарску 2021/22. у екипи Будућности, освојио је црногорско првенство и Куп, након чега је завршио играчку каријеру.[16]

Репрезентација

[уреди | уреди извор]

Као члан репрезентације СР Југославије до 16 година, освојио је златну медаљу на Европском првенству 2001. у Риги. Са репрезентацијом СЦГ до 20 година, освојио је бронзану медаљу на Европском првенству 2005. у Чехову.

Мицов је први пут заиграо за сениорску репрезентацију Србије током припремног периода за Светско првенство 2014. Ипак, шест дана пре почетка првенства, на пријатељској утакмици са Новим Зеландом, дошао је у сукоб са селектором Сашом Ђорђевићем, након чега је одстрањен из националног тима.[17] Селектор је изјавио да је Мицов завршио репрезентативну каријеру,[18] док је Мицов изјавио да поштује одлуку селектора и да не жели да даље улази у полемисање са њим.[19]

Успеси

[уреди | уреди извор]

Клупски

[уреди | уреди извор]

Репрезентативни

[уреди | уреди извор]

Појединачни

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Шилобад, Јеретин и Мицов у Црвеној звезди”. b92.net. 5. 7. 2002. Приступљено 21. 4. 2014. 
  2. ^ „Мицов: Дејо ме је вратио на пут, у Звезди сам изгубио године”. nova.rs. 5. 3. 2020. Приступљено 12. 10. 2021. 
  3. ^ „Владимир Мицов прешао у Будућност”. b92.net. 7. 7. 2005. Приступљено 12. 10. 2021. 
  4. ^ „Мицов:Незаборавно искуство у Партизану”. mondo.rs. 17. 10. 2012. Приступљено 21. 4. 2014. 
  5. ^ „Мицов потписао за Паниониос”. srbijasport.com. 27. 3. 2009. Архивирано из оригинала 23. 04. 2014. г. Приступљено 21. 4. 2014. 
  6. ^ „Micov potpisao za Kaha Laboral”. Vesti.rs. Приступљено 2024-10-15. 
  7. ^ „Владимир Мицов прешао у Канту”. b92.net. 30. 12. 2009. Приступљено 21. 4. 2014. 
  8. ^ „Мицов потписао уговор са ЦСКА”. kosarka24.com. 30. 6. 2012. Архивирано из оригинала 23. 04. 2014. г. Приступљено 21. 4. 2014. 
  9. ^ „Мицов остаје у ЦСКА”. novosti.rs. 11. 6. 2013. Приступљено 21. 4. 2014. 
  10. ^ „Мицов и званично нови играч Галатасараја, уговор вредан 1,6 милиона евра”. zurnal.rs. 14. 7. 2014. Приступљено 14. 8. 2014. 
  11. ^ „МИЦОВ У ЕЛИТИ: Галатасарај освојио Еврокуп и пласирао се у Евролигу!”. zurnal.rs. 27. 4. 2016. Приступљено 12. 10. 2021. 
  12. ^ „Мицов у идеалној петорци Еврокупа”. mvp.rs. 15. 4. 2016. Приступљено 12. 10. 2021. 
  13. ^ „Озваничено: Владимир Мицов има нови клуб”. hotsport.rs. 10. 7. 2017. Архивирано из оригинала 27. 10. 2021. г. Приступљено 12. 10. 2021. 
  14. ^ „Заувек захвални: Владимир Мицов напустио Олимпију из Милана”. mozzartsport.com. 26. 6. 2021. Приступљено 12. 10. 2021. 
  15. ^ „Владимир Мицов у Будућности”. zurnal.rs. 16. 7. 2021. Приступљено 12. 10. 2021. 
  16. ^ „Крај шампионске каријере Владимира Мицова: Након две деценије из игре излазим испуњен и задовољан”. mozzartsport.com. 10. 7. 2022. Приступљено 10. 7. 2022. 
  17. ^ „Ђорђевић избацио Мицова са утакмице!”. sportske.net. 24. 8. 2014. Приступљено 25. 8. 2014. 
  18. ^ „Ђорђевић о Мицову: Његова кратка репрезентативна каријера је завршена”. novosti.rs. 24. 8. 2014. Приступљено 25. 8. 2014. 
  19. ^ „Мицов: Нисам бацио пешкир, ни рекао ружну реч!”. mondo.rs. 24. 8. 2014. Приступљено 25. 8. 2014. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]