Владимир Роловић

владимир роловић
Владимир Владо Роловић
Лични подаци
Датум рођења	(1916-05-21)21. мај 1916.
Место рођења	Брчели, код Бара, Краљевина Црна Гора
Датум смрти	15. април 1971.(1971-04-15) (54 год.)
Место смрти	Стокхолм, Шведска
Професија	друштвено-политички радник
Породица
Супружник	Брана Роловић
Деловање
Члан КПЈ од	1936.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије Југословенска армија
Чин	генерал-мајор у резерви
Посланик и амбасадор ФНРЈ у Норвешкој
Период	1956 — 1960.
Претходник	Радивој Увалић
Наследник	Душан Благојевић
Амбасадор СФРЈ у Јапану
Период	1963 — 1967.
Претходник	Франц Кос
Наследник	Крсто Булајић
Амбасадор СФРЈ у Шведској
Период	1970 — 15. април 1971.
Претходник	Цадик Данон
Наследник	Ристо Џунов
Херој
Народни херој од	9. априла 1971.
Одликовања	југословенска одликовања: инострана одликовања:

Роловићев гроб у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду

Владимир Владо Роловић (Брчели, код Бара, 21. мај 1916 — Стокхолм, 15. април 1971) био је учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Црне Горе, амбасадор и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 21. маја 1916. у селу Брчели, код Бара. Потицао је из сиромашне сељачке породице. Детињство је провео у родном селу, где је завршио основну школу. После је, у тешким условима, наставио школовање у барској, пећкој и цетињској гимназији. После завршене гимназије, уписао се на Правни факултет Београдског универзитета.

Још као ђак Цетињске гимназије, определио се за раднички покрет, и врло активно учествовао у свим акцијама омладине, у гимназији, занатском и Спортском друштву „Ловћен“. Године 1935, постао је члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ), а почетком 1936. и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Заједно са Јовом Капичићем је покушао 1937. године да оде да се бори у редовима Интернационалних бригада у Шпанском грађанском рату. Ипак, њихов је покушај осујећен, јер је брод којим је требало да се пребаце у Шпанију заплењен у акцији Југословенске краљевске војске, која је том приликом похапсила и одређени број добровољаца.

До априла 1941. године обављао је разне одговорне партијске дужности. Најпре је радио у техници Месног комитета КПЈ за Београд и Покрајинског комитета КПЈ за Србију, а потом је упућен на политички рад у Црну Гору, где је извесно време руководио Среским комитетом СКОЈ-а, а затим је постао секретар Среског комитета КПЈ за Бар. Године 1940, изабран је у Покрајински комитет КПЈ за Црну Гору. Због револуционарног рада, хапшен је 1935. на Цетињу и 1938. године у Београду.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, вратио се у родни крај, где се одмах активно укључио у припреме за устанак. Учесник је Тринаестојулског устанка, као један од вођа устаничке групе Црногорског приморја, која је већ у првим данима уништила све карабинијерске станице од Бара до Будве.

Децембра 1941. године, као борац Ловћенског батаљона, учествовао је у нападу на Пљевља. Када је формирана Прва пролетерска ударна бригада, постављен је на дужност политичког комесара Прве чете Првог (црногорског) батаљона. Учествовао је у многим борбама на Округлици, Жепи, Игману, Улогу, у Жупи, код Калиновика, на Сињајевини. Посебно се истакао у нападима на Коњиц и Ливно, 1942. године, као и у борбама током Четврте непријатељске офанзиве.

Био је руководилац Политодела Петнаесте мајевичке бригаде и Седамнаесте источнобосанске дивизије. На дужност политичког комесара 38. источнобосанске дивизије именован је 1944. године.

Послератни период

После завршетка Другог светског рата, 1945. године, упућен је на рад у Одељење за заштиту народа Југославије (ОЗН), где је обављао дужности, најпре референта за грађанске странке у Другом одсеку, заједно са Матом Радуловићем, потом и начелника Одељења, и дао велики допринос у уништењу заосталих усташких и четничких група. Након рада у органима безбедности, Роловић је био члан Владе Народне Републике Црне Горе, члан Градског комитета Савеза комуниста Београда, помоћник Савезног секретара за иностране послове и шеф Кадровске службе Савезног секретаријата за иностране послове (ССИП) и амбасадор. Службовао је као посланик и амбасадор у Норвешкој, од 1956. до 1960, затим у Јапану, од 1963. до 1967. и Шведској, од 1970. до 1971. године.

У више сазива је биран за народног посланика Скупштине СР Црне Горе и био је члан Централног комитета Савеза комуниста Црне Горе. Имао је чин резервног генерал-мајора ЈНА.

У Стокхолму је, на дужности амбасадора, 7. априла 1971. године, смртно рањен од групе терориста предвођених Миром Барешићем, а осам дана касније, 15. априла, умро је од последица рањавања, у стокхолмској болници „Света Каролина“.^[1] Атентатори Миро Барешић и Анђелко Брајковић су ухваћени и осуђени у Шведској. Његови посмртни остаци су пренети у Београд и 17. априла сахрањени у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз највише државне почасти. Опроштајни говор на сахрани прочитао је Савезни секретар за иностране послове СФРЈ, Мирко Тепавац.^[2]

Године 1990. снимљен је документарни филм Амбасадор је убијен у Стокхолму, у издању Центар филма, о убиству Владимира Роловића.^[3]

У браку са супругом Браном имао је двоје деце, сина Предрага^[4] и ћерку Жану. Његова унука је певачица Јована Николић.^[5]

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден партизанске звезде са сребрним венцем и Орден за храброст. Председник СФРЈ Јосип Броз Тито, одликовао га је Орденом народног хероја, два дана после рањавања, 9. априла 1971. године.^[6] Краљевина Шведска одликовала га је Орденом Поларне звезде.

По њему је названа ОШ „Владимир Роловић” Раковица.

Референце

1. „Шокантна исповест ћерке убијеног амбасадора СФРЈ у Шведској: Ево ко је заиста ликвидирао мог оца!”. „Курир“. 10. 03. 2017. 
2. „Жана Роловић: Споменик Барешићу је промоција фашизма”. „Новости“. 13. 08. 2016. 
3. „Амбасадор је убијен у Стокхолму (1990)”. „Филмска интернет база података (IMDb)“. Приступљено 29. 07. 2020. 
4. Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Пола века од убиства амбасадора Роловића — да ли се зарад братства и јединства много прећуткивало”. www.rts.rs. Приступљено 2021-04-07. 
5. „Јована Николић: Сад је време за каријеру”. „Вечерње новости“. 15. 10. 2018. 
6. „Владимир Роловић”. ОШ „Владимир Роловић“. Приступљено 29. 07. 2020. 

Литература

• Војна енциклопедија (књига осма). Београд 1974. година.
• Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975. 
• Тамара Никчевић Голи отоци Јова Капичића. Београд: В.Б.З. 2010.
• Коста Николић Мач револуције — ОЗНА у Југославији 1944—1946. Београд: Службени гласник. 2016.