Време раздвојено (буг. Време Разделно), роман бугарског писца Антона Дончева, објављен 1964. године. Роман је екранизован 1988. године.
Описује фиктивни догађај са марша јањичара из Цариграда, на челу са Фазилом Ахмед-пашом, који је 25. маја 1666. прошао кроз Едирне, Македонију и Тесалију да би се укрцали на бродове у Еубеји да учествују у опсади Кандије (током Кандијског рата). [1] Дана 25. септембра 1669 Отоманска војска ушла славодобитно у тврђаву Кандија и султан Мехмед је заплакао од радости.[2]
У једној долини Родопских планина, годину дана пре пада Кандије, три православна села исламизира Караибрахим, исламски рођак који је достигао високу позицију у османском двору. У ствари, све до позних отоманских времена, многи отомански властодршци су пореклом хришћани. Примјери овога су многи, као што је Мехмед-паша Соколовић.
Време је раздвојено јер је ово доба Ера Ћуприлића. Први и једини пут у историји Отоманског царства, син је наследио оца као велики везир. За владе Фазил Ахмед-паше, Отоманско царство је достигло највећу територијалну експанзију у историји.
Време је раздвојено јер је 1666. посљедњи пут био плаћен данак у крви.
Време је раздвојено јер Османско царство осваја војводство Кандија и оставља Грке без државе.
Време је раздвојено јер означава врхунац отоманске моћи, након чега следи пад.
Време је раздвојено, јер ће насиље у будућности преплавити не само породицу, већ читаво царство.
Роман Време раздвојено је најпопуларнији роман у Бугарској после романа „Под јармом”. [3] Истоимени филм је најпопуларнији бугарски филм свих времена. [4]
Године 1667. завршена је прва „Историја Бугарске”, која је поново откривена у рукопису 2017. године. [5]