Вук Радивојевић
| Вук Радивојевић | |||
|---|---|---|---|
 Вук Радивојевић | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Вук Радивојевић | ||
| Датум рођења | 30. јул 1983. | ||
| Место рођења | Београд, СРС, СФРЈ | ||
| Држављанство | Србија | ||
| Висина | 1,96 m | ||
| Информације о каријери | |||
| НБА драфт | 2005 / није изабран | ||
| Проф. каријера | 2001—2019 | ||
| Позиција | плејмејкер / бек | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1995—2002 | Партизан | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 2002—2003 2003—2007 2007—2009 2009—2010 2010—2011 2011—2013 2013—2014 2015 2015—2019 |
Слога Црвена звезда Фуенлабрада Црвена звезда ФМП Железник Црвена звезда Турк Телеком Шлонск Вроцлав Игокеа | ||
| Репрезентативна каријера | |||
| Године | Репрезентација | ||
| 2007 | Србија | ||
Вук Радивојевић (Београд, 30. јул 1983) бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицијама плејмејкера и бека.
Каријера
[уреди | уреди извор]У млађим категоријама наступао је за Партизан. Сениорску каријеру је почео у краљевачкој Слоги од 2002. године. Током 2003. потписао је за Црвену звезду. У свом првом боравку у клубу са Малог Калемегдана одиграо је низ сезона и од трофеја уписао два национална купа - 2004. и 2006. године. То га је препоручило селектору Моки Славнићу, па је наступао за репрезентацију Србије на Европском првенству 2007. године.[1] Исте 2007. сели се у шпански клуб Фуенлабраду. Вратио се у Црвену звезду за сезону 2009/10. Наредну сезону је провео у ФМП-у из Железника, пре него што се 2011. по трећи пут нашао у Црвеној звезди.
Дана 4. новембра 2012. забележио је јубиларни 300. наступ за Црвену звезду и у том моменту се налазио на трећем месту по броју одиграних мечева у црвено-белом дресу, одмах иза Слободана Николића и Предрага Богосављева.[2] У фебруару 2013. са Звездом је освојио и трећи Куп Радивоја Кораћа. На крају сезоне 2012/13. напустио је Црвену звезду.[3] У октобру 2013. потписао је једногодишњи уговор са ФМП-ом.[4] Ипак, за ФМП није заиграо пошто је наредног месеца прешао у Турк Телеком где је провео сезону 2013/14.[5]
Након неколико месеци без клуба, Радивојевић је 29. децембра 2014. потписао уговор са пољском екипом Шлонск Вроцлав до краја сезоне.[6] Последњег дана септембра 2015. године потписао је за Игокеу.[7][8] У Игокеи је био наредне четири сезоне и у том периоду је два пута био првак БиХ и четири пута освајач купа. У јуну 2019. завршио је играчку каријеру.[9]
Успеси
[уреди | уреди извор]Клупски
[уреди | уреди извор]- Црвена звезда:
- Куп Радивоја Кораћа (3): 2004, 2006, 2013.
- Игокеа:
- Првенство Босне и Херцеговине (2): 2015/16, 2016/17.
- Куп Босне и Херцеговине (4): 2016, 2017, 2018, 2019.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Vuk Radivojević za MeridianSportBH: "U interesu srpske i regionalne javnosti je da Partizan i Zvezda uvijek budu kvalitetni"”. meridiansport.ba. 23. 9. 2021. Приступљено 24. 8. 2024.
- ^ „Радивојевић сјајан на јубиларној 300. утакмици”. www.mojacrvenazvezda.net. Приступљено 4. 11. 2012.
- ^ „Радивојевић напустио Звезду!”. vesti-online.com. 14. 7. 2013. Приступљено 3. 10. 2013.
- ^ „Вук Радивојевић у ФМП”. novosti.rs. Приступљено 10. 10. 2013.
- ^ „Вук Радивојевић у Турк Телекому”. mondo.rs. Приступљено 24. 11. 2013.
- ^ „Радивојевић у Сласку”. novosti.rs. Приступљено 30. 12. 2014.
- ^ „Игокеа довела три играча”. igokea.rs. Архивирано из оригинала 1. 10. 2015. г. Приступљено 30. 9. 2015.
- ^ „Радивојевић се враћа у АБА лигу”. novosti.rs. Приступљено 30. 9. 2015.
- ^ „Вук Радивојевић отишао у играчку пензију, постао директор”. zurnal.rs. Приступљено 27. 6. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
|
