Регионална геологија Србије описује геолошку структуру и историју унутар граница Србије.
Србија је у новије геолошко време део Евроазијске плоче, али литологије темељних стена сведоче о разноликој геолошкој историји.[1]Србија је у тектонском смислу део орогеног система који се састоји од алпског, карпатског и динарског орогеног појаса.[2][3] Њена територија се може поделити на пет геотектонских целина различите генезе:[4][5]
Савска зона (названа по реци Сави) је океански шав који се протеже отприлике од СЗ до ЈИ кроз Србију и углавном је на северу прекривен седиментима Панонског басена. Изданци се налазе на Фрушкој гори.[6] Овде се налази јединица састављена од плавих шкриљаца и офиолита. На југу изданци зоне Саве јављају се на Балканским планинама и Родопима. То укључује сенонски флиш и стене које избијају у прозору Јастрепца.[6]
Наслон Јадар-Копаоник је ударна јединица СЗ-ЈИ у јужном подножју Савске зоне и северном висећем зиду Дринско-Ивањичког набоја.[6] Већина изданака су офиолити из западног Вардарског океана, али постоје прозори у подрум који лежи испод. Јадарска јединица у западној Србији (Јадарски регион) је највећи прозор у јадранске целине јадарско-копаоничког нагиба. Два мања прозора излазе даље на југ. Студеничка јединица лежи на западу, а Копаоничка јединица на истоку од потисне плоче.[7]
Супрагетичке напе формирају север-југ маркантни појас у источној Србији, где избијају на Балканским планинама ( Стара планина ). Оне су део палеогеографског царства Дакије. Супрагетик је подељен на јединице Рановца и Власине.[6]
Дринско-ивањички нагиб чини ударни потисак од северозапада до југоистока кроз југозападну Србију. Састоји се од палеозојског подрума и мезозојског покривача. Поврх тога лежи обдуковани златиборски офиолит (Златиборске планине), остатак западног Вардарског океана.[6]
Србија је склона умереној до јакој сеизмичкој активности, посебно у централним појасевима Вардарске зоне и српског масива.[8] Највећи земљотреси у 20. веку кретали су се од 5,0 до 6,0 (Лазаревац 1922) Рихтерове скале. Последњи велики земљотрес јачине 5,4 степена догодио се код Краљева 3. новембра 2010.[9]
Списак великих земљотреса у 20. и 21. веку:[10][11]
Марка из 2016. године посвећена 125. годишњици Српског геолошког друштва, на којој је њен оснивач Јован Жујовић.
Српско геолошко друштво основала је група професора и студената у Београду 10. фебруара 1891. године под вођством Јована Жујовића.[12] Геолошко истраживање је покренуто 29. децембра 1930.[13]
Економску геологију Србије истраживал су Мелхер и Рајхл 2017.[14]
Србија је 18. највећи произвођач угља (7. у Европи) који се вади из великих лежишта у Колубарском и Костолачком басену; такође је 23. највећи светски (3. у Европи) произвођач бакра који у близини Мајданпека вади Зијин Бор Бакар, велика компанија за рударство бакра са значајном експлоатацијом злата.[15][16][17][18] Године 2018. купио га је кинески Зијин Мининг, којем је у априлу 2021. године влада наредила да прекине активност због „неусклађености са еколошким стандардима“.[19]
Лежишта руде гвожђа Србије су незнатна.[20][21] На Сувој руди и Сувом рудишту пронађена су налазишта гвожђа и бакра.[22]
Највеће налазиште латеритног никла у Европи налази се на Мокрој Гори, са процењеним на 1.000 милиона тона руде.[23]
Налазиште Јадар садржи минерализацију бора и литијума високог квалитета у минералу по имену Јадарит, а Рио Тинто је уложио 200 милиона долара за тестирање да ли „има потенцијал да производи и литијум карбонат за батерије и борну киселину“. У марту 2021. објављени су извештаји да ће рудник Јадар почети производњу 2026.[24]
^Mica Martinovic; Mihailo Milivojevic (25. 4. 2010). „Serbia Country Update”(PDF). Proceedings of World Geothermal Congress 2010. Архивирано из оригинала(PDF) 22. 7. 2011. г.
^M. Marović; et al. (2002). „Neotectonics and seismicity of the southern margin of the Pannonian basin in Serbia”. EGU Stephan Mueller Special Publication Series. 3: 277—295. doi:10.5194/smsps-3-277-2002.
^„Short History”. Serbian Geologic Society. Приступљено 21. 9. 2013.
^Melcher, Frank; Reichl, Christian (2017). „Economic Geology of the Eastern and South-eastern European (ESEE) Region”. BHM Berg- und Hüttenmännische Monatshefte. 162 (7): 238—244. doi:10.1007/s00501-017-0625-4.
^Melcher, Frank; Reichl, Christian (2017). „Economic Geology of the Eastern and South-eastern European (ESEE) Region”. BHM Berg- und Hüttenmännische Monatshefte. 162 (7): 238—244. doi:10.1007/s00501-017-0625-4.
^Schumacher, Friedrich (1954). „The ore deposits of Jugoslavia and the development of its mining industry”. Economic Geology. 49 (5): 451—492. doi:10.2113/gsecongeo.49.5.451.
^Antonijevic I. (1983) Lezista gvozda Srbije [Translated Title: The iron ore deposits of Serbia]. Vesnik, Zavod za Geoloska i Geofizicka Istrazivanja, Serija A: Geologija, 41, p. 5-40.
^Horn, S.; Gunn, A.G.; Petavratzi, E.; Shaw, R.A.; Eilu, P.; Törmänen, T.; Bjerkgård, T.; Sandstad, J.S.; Jonsson, E. (2021). „Cobalt resources in Europe and the potential for new discoveries”. Ore Geology Reviews. 130: 103915. doi:10.1016/j.oregeorev.2020.103915.