Геологија Србије

Планински венци Србије

Регионална геологија Србије описује геолошку структуру и историју унутар граница Србије.

Србија је у новије геолошко време део Евроазијске плоче, али литологије темељних стена сведоче о разноликој геолошкој историји.[1] Србија је у тектонском смислу део орогеног система који се састоји од алпског, карпатског и динарског орогеног појаса.[2][3] Њена територија се може поделити на пет геотектонских целина различите генезе:[4][5]

Тектонске јединице

[уреди | уреди извор]
Слојеви седиментних стена у кањону Росомаче

Савска зона

[уреди | уреди извор]

Савска зона (названа по реци Сави) је океански шав који се протеже отприлике од СЗ до ЈИ кроз Србију и углавном је на северу прекривен седиментима Панонског басена. Изданци се налазе на Фрушкој гори.[6] Овде се налази јединица састављена од плавих шкриљаца и офиолита. На југу изданци зоне Саве јављају се на Балканским планинама и Родопима. То укључује сенонски флиш и стене које избијају у прозору Јастрепца.[6]

Јадарско-копаонички потисни лим

[уреди | уреди извор]

Наслон Јадар-Копаоник је ударна јединица СЗ-ЈИ у јужном подножју Савске зоне и северном висећем зиду Дринско-Ивањичког набоја.[6] Већина изданака су офиолити из западног Вардарског океана, али постоје прозори у подрум који лежи испод. Јадарска јединица у западној Србији (Јадарски регион) је највећи прозор у јадранске целине јадарско-копаоничког нагиба. Два мања прозора излазе даље на југ. Студеничка јединица лежи на западу, а Копаоничка јединица на истоку од потисне плоче.[7]

Супрагетичке напе

[уреди | уреди извор]

Супрагетичке напе формирају север-југ маркантни појас у источној Србији, где избијају на Балканским планинама ( Стара планина ). Оне су део палеогеографског царства Дакије. Супрагетик је подељен на јединице Рановца и Власине.[6]

Дринско-ивањички потисни лим

[уреди | уреди извор]

Дринско-ивањички нагиб чини ударни потисак од северозапада до југоистока кроз југозападну Србију. Састоји се од палеозојског подрума и мезозојског покривача. Поврх тога лежи обдуковани златиборски офиолит (Златиборске планине), остатак западног Вардарског океана.[6]

Сеизмичка активност

[уреди | уреди извор]

Србија је склона умереној до јакој сеизмичкој активности, посебно у централним појасевима Вардарске зоне и српског масива.[8] Највећи земљотреси у 20. веку кретали су се од 5,0 до 6,0 (Лазаревац 1922) Рихтерове скале. Последњи велики земљотрес јачине 5,4 степена догодио се код Краљева 3. новембра 2010.[9]

Списак великих земљотреса у 20. и 21. веку:[10][11]

Модерна историја

[уреди | уреди извор]
Марка из 2016. године посвећена 125. годишњици Српског геолошког друштва, на којој је њен оснивач Јован Жујовић.

Српско геолошко друштво основала је група професора и студената у Београду 10. фебруара 1891. године под вођством Јована Жујовића.[12] Геолошко истраживање је покренуто 29. децембра 1930.[13]

Економска геологија

[уреди | уреди извор]

Економску геологију Србије истраживал су Мелхер и Рајхл 2017.[14]

Србија је 18. највећи произвођач угља (7. у Европи) који се вади из великих лежишта у Колубарском и Костолачком басену; такође је 23. највећи светски (3. у Европи) произвођач бакра који у близини Мајданпека вади Зијин Бор Бакар, велика компанија за рударство бакра са значајном експлоатацијом злата.[15][16][17][18] Године 2018. купио га је кинески Зијин Мининг, којем је у априлу 2021. године влада наредила да прекине активност због „неусклађености са еколошким стандардима“.[19]

Лежишта руде гвожђа Србије су незнатна.[20][21] На Сувој руди и Сувом рудишту пронађена су налазишта гвожђа и бакра.[22] Највеће налазиште латеритног никла у Европи налази се на Мокрој Гори, са процењеним на 1.000 милиона тона руде.[23]

Налазиште Јадар садржи минерализацију бора и литијума високог квалитета у минералу по имену Јадарит, а Рио Тинто је уложио 200 милиона долара за тестирање да ли „има потенцијал да производи и литијум карбонат за батерије и борну киселину“. У марту 2021. објављени су извештаји да ће рудник Јадар почети производњу 2026.[24]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ (Мапа). Архивирано из оригинала|archive-url= захтева |url= (помоћ) |archive-url= захтева |archive-date= (помоћ). г.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ Schmid, Stefan M.; Daniel Bernoulli; Bernhard Fügenschuh; Liviu Matenco; Senecio Schefer; Ralf Schuster; Matthias Tischler; Kamil Ustaszewski (2008). „The Alpine-Carpathian-Dinaridic orogenic system: correlation and evolution of tectonic units” (PDF). Swiss Journal of Geosciences. 101 (1): 139—183. doi:10.1007/s00015-008-1247-3. 
  3. ^ Milena Zlokolica-Mandic. „Structural-Tectonic Elements as a Factor in Cave Development”. Serbian Academy of Sciences and Arts. Архивирано из оригинала 27. 7. 2011. г. Приступљено 3. 11. 2010. 
  4. ^ Mica Martinovic; Mihailo Milivojevic (25. 4. 2010). „Serbia Country Update” (PDF). Proceedings of World Geothermal Congress 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 7. 2011. г. 
  5. ^ Eldridge M. Moores; Rhodes Whitmore Fairbridge (1997). Encyclopedia of European and Asian regional geology. Springer. стр. 786—789. ISBN 978-0-412-74040-4. 
  6. ^ а б в г д Schmid, Stefan M.; Daniel Bernoulli; Bernhard Fügenschuh; Liviu Matenco; Senecio Schefer; Ralf Schuster; Matthias Tischler; Kamil Ustaszewski (2008). „The Alpine-Carpathian-Dinaridic orogenic system: correlation and evolution of tectonic units” (PDF). Swiss Journal of Geosciences. 101 (1): 139—183. doi:10.1007/s00015-008-1247-3. 
  7. ^ Vasković, Nada; Vesna Matović (2010). Ophiolites of the Vardar Zone and the Dinarides:Central and West Serbia. ISBN 978-963-306-056-8. 
  8. ^ „Seismic Activity on the Territory Of Serbia --Overview Of Relevant Data” (PDF). First Workshop for the NATO Science For Peace Project. 7. 11. 2007. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 7. 2011. г. 
  9. ^ „Snažan zemljotres za ove prostore”. B92. 3. 11. 2010. 
  10. ^ „Dve žrtve zemljotresa u Kraljevu”. RTS. 11. 3. 2010. 
  11. ^ M. Marović; et al. (2002). „Neotectonics and seismicity of the southern margin of the Pannonian basin in Serbia”. EGU Stephan Mueller Special Publication Series. 3: 277—295. doi:10.5194/smsps-3-277-2002 Слободан приступ. 
  12. ^ „Short History”. Serbian Geologic Society. Приступљено 21. 9. 2013. 
  13. ^ „Istorijat Geološkog zavoda Srbije”. Geoloski zavod Srbije. Приступљено 21. 9. 2013. 
  14. ^ Melcher, Frank; Reichl, Christian (2017). „Economic Geology of the Eastern and South-eastern European (ESEE) Region”. BHM Berg- und Hüttenmännische Monatshefte. 162 (7): 238—244. doi:10.1007/s00501-017-0625-4. 
  15. ^ „Mineral deposits and mining districts of Serbia Compilation map and GIS databases” (PDF). Republic of Serbia - Ministry of Mining and Energy. март 2002. 
  16. ^ „Mineral resources of Serbia”. Geologica Carpathica. 59 (4): 345—361. август 2008. 
  17. ^ „2015 Minerals Yearbook: Serbia” (PDF). USGS. Приступљено 3. 4. 2021. 
  18. ^ Melcher, Frank; Reichl, Christian (2017). „Economic Geology of the Eastern and South-eastern European (ESEE) Region”. BHM Berg- und Hüttenmännische Monatshefte. 162 (7): 238—244. doi:10.1007/s00501-017-0625-4. 
  19. ^ „Serbia orders Zijin Mining to cease work at copper mine”. Verdict Media Limited. Mining Technology. 15. 4. 2021. 
  20. ^ ROESLER, MAX (1921). „THE IRON-ORE RESOURCES OF EUROPE” (PDF). Bulletin of the USGS. USGS. 706. 
  21. ^ Schumacher, Friedrich (1954). „The ore deposits of Jugoslavia and the development of its mining industry”. Economic Geology. 49 (5): 451—492. doi:10.2113/gsecongeo.49.5.451. 
  22. ^ Antonijevic I. (1983) Lezista gvozda Srbije [Translated Title: The iron ore deposits of Serbia]. Vesnik, Zavod za Geoloska i Geofizicka Istrazivanja, Serija A: Geologija, 41, p. 5-40.
  23. ^ Horn, S.; Gunn, A.G.; Petavratzi, E.; Shaw, R.A.; Eilu, P.; Törmänen, T.; Bjerkgård, T.; Sandstad, J.S.; Jonsson, E. (2021). „Cobalt resources in Europe and the potential for new discoveries”. Ore Geology Reviews. 130: 103915. doi:10.1016/j.oregeorev.2020.103915 Слободан приступ. 
  24. ^ Ralev, Radomir (4. 3. 2021). „Rio Tinto to complete construction of Serbia's Jadar lithium mine in 2026 - report”. SeeNews.