Георге Поповић | |
---|---|
Датум рођења | 5. октобар 1859 |
Место рођења | Јаши |
Датум смрти | 24. фебруар 1933 |
Место смрти | Јаши |
Георге Поповић (рум. Gheorghe Popovici; Јаши, 5. октобар 1859, Јаши — Јаши 24. фебруар 1933) био је румунски сликар и дизајнер у академском стилу.
Дјетињство је провео у Хотину, тада у саставу Руске империје. Средње школе је похађао у Јашију, дипломиравши у Школи лијепих умјетности (рум. Școala de Arte Frumoase) 1883. године. Захваљујући свом таленту, добио је државну стипендију за студирање у Риму, а затим Паризу, гдје је радио са Леоном Бонаом, упијајући и културне утицаје и умјетничке технике. Године 1900. на Свјетској изложби, изазвао је одушевљење критике приказом Хорејиног погубљења.[1]
По повратку кући, 1899. године постављен је за професора сликарства и композиције у Школи лијепих умјетности, у којој је претходно дипломирао. Од 1911. до 1929. године, био је њен директор. Међу његовим ученицима издвајају се Николаје Тоница, Штефан Димитреску, Камил Ресу и Аурел Баешу.[2]
Једно вријеме је био и директор школске библиотеке, која је касније постала музеј умјетности. Наиме, током Првог свјетског рата, док је друга пошиљка румунског блага спремана за превоз у Москву, у библиотеци је скрио позната умјетничка дјела из тог краја, која су постала основа за музеј.[3]
Године 1926, осликао је капелу Палате митрополије у Јашију; издвајају се два уљана мурала која приказују Никејски сабор и Сабор у Јашију.[4]
Сахрањен је на гробљу Етернитатеа у Јашију.[4]