Гранзорт

Гранзорт
Један од постера серије
魔動王グランゾート
(Madō Kingu Guranzōto)
ЖанрАвантура, мека
ТВ аниме
Режисер Шуџи Иуичи
Продуцент Такајуки Јоши
Сценариста Шуџи Иуичи
Композитор Кохеј Танака
Студио Sunrise
Мрежа Јапан Nippon Television
Србија Трећи канал РТС
Премијерно приказивање 7. април 1989.2. март 1990.
Епизоде 41 (укупно)
26 (Србија)
Портал Стрип


Madō King Granzort (魔動王グランゾート, Madō Kingu Guranzōto) је јапанска анимирана серија за децу која је приказивана у периоду од 1989 до 1990. Произведена је од стране Bandai Visual, а анимирана од стране Sunrise студио за анимацију. Такође су издате 3 специјалне direct-to-video епизоде и два филма (исто direct-to-video).

Године 2050-те, после великог „месецотреса”, Месец је добио атмосферу и услове за нормалан људски живот. Педесет година касније, Месец је насељен људима и постао је велика туристичка атракција. Дечак звани Даи-Чи долази на Месец слуша чудне приче о људима са зечјим ушима. Ускоро упознаје Ви-Меи, стару вештицу и њену унуку Гури-Гури, чланове дугоухе расе, која је у рату са злим кланом Жада који жели да освоји свет. Осетивши моћ у дечаку, Ви-Меи даје магични пиштољ Даи-Чију и открива му да је он изабрани Мадоу ратник који ће спасити њихову дугоуху расу и њихову земљу Рабилуну од злог клана Жада. Са магичним пиштољем, Даи-Чи може да призове Гранзорта – Мадоу краља земље – дивовског робота да би се борио против чудовишта из клана Жада.

Ускоро, Даи-Чи, Ви-Меи и Гури-Гури још два дечака – Гаса и Рабија. Гас добија магични лук који призива Винзорта - Мадоу краља ветра - док Раби добија магичну чигру која призива Аквабита - Мадоу краља воде. Заједно Даи-Чи, Гас, Раби, Ви-Меи и Гури-Гури путују Рабилуном у намери да је ослободе од клана Жада.

Приказивање у Србији

[уреди | уреди извор]

Гранзорт је деведесетих година приказиван на Трећем каналу РТС на изворном јапанском језику са титловима на српски. Приказане су првих 26 од укупно 41 епизода (не узимајући у обзир ОВА наставке).

  • Уводна шпица:

"Hikari no Senshi-tachi (Soldiers of Light)", Кенџи Сузуки

  • Завршна шпица:

"Horore chuchu parero", Томоко Токугаки