Грешка заокруживања представља разлику између резултата добијеног датим алгоритмом користећи тачну аритметику и резултат произведен истим алгоритмом који користи коначну прецизност, заокружену аритметику. Грешке заокруживања настају због нетачности у приказу реалних бројева на рачунару и аритметичких операција које се раде над њима. Ово је облик грешке квантизације.[1] Када се користе апроксимационе једначине или алгоритми, посебно када се користи коначан број цифара за представљање реалних бројева (који у теорији имају бесконачно много цифара), један од циљева нумеричке анализе је да се процене грешке у рачунању.[2] Грешке у рачунању, које се називају и нумеричке грешке, укључују и грешке скраћивања и грешке заокруживања.
Када се направи низ калкулација са уносом који укључује грешку заокруживања, грешке се могу акумулирати, понекад доминирајући рачуном. У лоше условљеним проблемима може се акумулирати значајна грешка.[3]
Постоје два главна аспекта грешака заокруживања који су укључени у нумеричке прорачуне: