Грешка заокруживања

Грешка заокруживања представља разлику између резултата добијеног датим алгоритмом користећи тачну аритметику и резултат произведен истим алгоритмом који користи коначну прецизност, заокружену аритметику. Грешке заокруживања настају због нетачности у приказу реалних бројева на рачунару и аритметичких операција које се раде над њима. Ово је облик грешке квантизације.[1] Када се користе апроксимационе једначине или алгоритми, посебно када се користи коначан број цифара за представљање реалних бројева (који у теорији имају бесконачно много цифара), један од циљева нумеричке анализе је да се процене грешке у рачунању.[2] Грешке у рачунању, које се називају и нумеричке грешке, укључују и грешке скраћивања и грешке заокруживања.

Када се направи низ калкулација са уносом који укључује грешку заокруживања, грешке се могу акумулирати, понекад доминирајући рачуном. У лоше условљеним проблемима може се акумулирати значајна грешка.[3]

Постоје два главна аспекта грешака заокруживања који су укључени у нумеричке прорачуне:

  1. Дигитални рачунари имају ограничену величину и прецизност приликом представљања бројева
  2. Одређене нумеричке манипулације су веома осетљиве на грешек заокруживања. Ово може бити резултат математичких разматрања као и начина на који рачунари изводе аритметичке операције.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Aksoy, Pelin; DeNardis, Laura (2007). Information Technology in Theory (на језику: енглески). Cengage Learning. ISBN 9781423901402. 
  2. ^ Ralston, Anthony; Rabinowitz, Philip (2012). A First Course in Numerical Analysis: Second Edition (на језику: енглески). Dover Publications. ISBN 9780486140292. 
  3. ^ Chapman, Stephen J. (2012). MATLAB Programming with Applications for Engineers (на језику: енглески). Cengage Learning. ISBN 9781285402796. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]