Грунау Беби | ||
---|---|---|
Општи подаци | ||
Намена | високоспособна једрилица | |
Посада | 1 | |
Порекло | Краљевина Југославија | |
Пробни лет | 1936. | |
Уведен у употребу | 1937. | |
Повучен из употребе | још лети као олдтајмер | |
Први оператер | Аеро клуб | |
Димензије | ||
Маса | ||
Погон | ||
Физичке особине | ||
Перформансе | ||
Портал Ваздухопловство |
Грунау Беби (нем. Grunau Baby) је тренажна једрилица саграђена од мешовитог материјала (дрво и платно). пројектована је 1931. године, производила се од 1933. године у преко 20 земаља до 1960.-их година и направљена је у највећем броју примерака (процена је између 10.000 и 15.000).
Ову једрилицу је пројектовао Едмунд Шнајдер (нем. Edmund Schneider) 1931. године. Помоћници при томе су му били Волф Хирт (нем. Wolf Hirth) и Хуго Кромер (нем. Hugo Kromer). Захтеви су били да једрилица буде јефтина једноставна за израду и одржавање као и да буде безбедна за једриличаре. Пројектанти су успели да оговоре свим захтевима и стварно су направили добру једрилицу која је годинама била у употреби.
Једрилица Грунао Беби је мешовите конструкције (дрво и платно) а изведена је као висококрилни моноплан. Труп јој је дрвена конструкција шестоугаоног попречног пресека обложена дрвеном лепенком. Кабина је била отворена са ветробраном од плексигласа. Многи градитељи су у циљу заштите пилота правили једрилице са заштитном хаубом од плексигласа. Једрилица је била опремљена најосновнијим инструментима за дневно летење. Као стајни трап овој једрилици је служио метални клизач причвршћен амортизерима од тврде гуме. На каснијим моделима је у продужетку иза клизача уграђиван и фиксан гумени точак. На репу једрилице налазила се еластична дрљача.
Крило је било равно, имало је праву нападну ивицу а задња (излазана) ивица је имала елипсаст облик. Нападна ивица крила је била направљена у облику кутије обложене шпер плочом а остатак крила је био обложен импрегнираним платном. Аеропрофил крила је био Götingen 535 виткост крила је била 12,8. Крила су косим подупирачима била ослоњена на труп једрилице а била су опремљена аеродинамичким кочницама.
Конструкција хоризонталног и вертикалног стабилизатора као и кормила били су изведени као и крило. Хоризонтални стабилизатори су такође подупирачима били везани за труп једрилице.
Карактеристике наведене овде се односе на једрилицу Грунау беби а према изворима[1][2].
Финеса | 1 : 17 при брзини 60 km/h |
---|---|
Перформансе |
|
Димензије |
|
Маса |
|
Производња једрилица Грунау Беби је почела у Краљевини Југославији половином 30.-тих година па све до почетка Другог светског рата. Са једном таквом једрилицом је 23. августа 1940.g. Георгије Нинчић[3] поставио рекорд летећи непрекидно 2 h i 45 min. У том периоду је направљен мањи број примерака али зато након рата произведен занатно већи број примерака. Поред самоградње у аероклубовима ова једрилица се индустријски производила у фабрици Летов у Љубљани[4]. У послератном периоду ова једрилица је одиграла значајну улогу у образовању наших пилота и једриличара. Коришћена је од самог краја рата па до почетка 70.-тих година када је дошло до масовне замене једрилица дрвених конструкција једрилицама саграђених од стаклопластике. На овом поднебљу ова једрилица је коришћена преко 35 година, што је својеврстан доказ квалитета ове једрилице.
Једрилица D.F.S./66 Грунао Беби регистарски број YU-2113, Серијски № 151 се чува у Музеју ваздухопловства на аеродрому "Никола Тесла" у Београду.