Делфске максиме су скуп максима уписаних на Аполонов храм у Делфима.
Првобитно се за њих говорило да су их дале Питије у Делфима и стога су се приписивали Аполону [1] Доксограф из 3. века Диоген Лаертије приписао их је седам грчких мудраца[2] као и научник из 5. века Стобеј.[3] Савремени научници, међутим, сматрају да је њихово оригинално ауторство неизвесно и да су „највероватније биле популарне пословице, које су се касније приписивале одређеним мудрацима“,[4] римски педагог Квинтилијан је тврдио да ученици требају често да копирају максиме како би побољшали своје морално језгро.[5] Можда најпознатија од ових максима је „Познај себе“, која је била прва од три максиме уклесане изнад улаза у Аполонов храм у Делфима.
Специфичан редослед и формулација сваке максиме варира између различитих верзија (и превода) текста. Не појављују се све максиме у свим верзијама.
Три максиме су исписане на стубу у пронаосу (предворју) Аполоновог храма у Делфима:[6][7]
Три главне делфијске максиме | ||
---|---|---|
Број | грчки | српски |
001 | Γνῶθι σεαυτόν | Познај себе |
002 | Μηδὲν ἄγαν | Ничег превише |
003 | Ἐγγύα πάρα δ' Ἄτα | Сигурност води пропасти |
Сократов ученик, Ксенофонт, у својим Меморабилијима описао је Сократову употребу максиме упознај себе као организациону тему за његов дијалог са Еутидемом. У овом дијалогу Сократ истиче да је познавање себе почетна тачка за све добре ствари, а непознавање себе је почетна тачка заблуде, али чак ни са ове полазне тачке човек не може бити сигуран да зна шта је добро, а шта лоше.[8]