Деркумова болест

Деркумова болест
ЛатинскиMorbus Dercum
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностендокринологија
МКБ-10E882
МКБ-9-CM272.8
OMIM103200
DiseasesDB29660
eMedicinederm/839
MeSHD000274

Деркумова или Андерова болест (лат. Morbus Dercum s. Adiposis dolorosa) је ретко обољење непознате етиологије, које се карактерише мултиплим болним липомима који се јављају у одраслом добу. Болест се најчешће јавља код гојазних жена у постменопаузи,[1] мада од ње могу да оболе и мушкарци.

У стручној литератури први пут ју је описао 1892. године амерички неуролог Френсис Завијер Деркум (енгл. Francis Xavier Dercum).

Клиничка слика

[уреди | уреди извор]
Франсис Х. Декрум

Почетак болести је неприметан. До тада здрава жена, примећује израслине (у виду громуљица) које се могу појавити по целом телу, осим у пределу главе и врата. За веома кратко време долази до повећања телесне тежине. Настале промене прати бол и општа малаксалост. Бол се појачава са повећањем количине масног ткива, а његов интензитет може варирати од нелагодности при палпацији до болова у виду паљења, пробадања и до појаве јаких болова по целом телу. Бол се појачава при загревању коже, током туширања и ношења уске одеће.

На основу локализације и ширења бола, разликују се три типа Деркумове болести:

  • јукстаартикуларни тип (тип I) - са болним наслагама масног ткива у пределу колена или кука,
  • генерализовани тип (тип II) - са дифузним болом и
  • нодуларни тип (тип III) - са интензивним болом око липома.[2]

Остали симптоми и знакови болести су: трњење прстију праћено цијанозом и отежаним покретима (најверовазније због компресије медијалног нерва), склоност ка стварању модрица, хронична малаксалост, јутарња укоченост, главобоље, проблеми са концентрацијом и памћењем, депресија и сл.[1] С обзиром на чињеницу да обољење прати овако широк дијапазон различитих симптома, 1981. године је предложено да се болест преименује у Деркумов синдром.[3]

Дијагноза

[уреди | уреди извор]

Дијагноза се поставља на основу анамнезе, клиничке слике, клиничког прегледа, лабораторијских налаза (преглед крви, хормонални статус) и других допунских метода.[1]

Лечење

[уреди | уреди извор]

Као вид медикаментозне терапије користе се кортикостероиди, анестетици (лидокаин), аналгетици за ублажавање болова и др. За редукције телесне тежине и масног ткива изводе се липосукција и ексцизија појединих липома.[1] Осим тога примењују се и дијета, масажа, акупунктура, топле купке, технике опуштања, когнитивна бихевиорална терапија, хипноза итд.[4]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г „Adiposis dolorosa”. Архивирано из оригинала 14. 12. 2007. г. Приступљено 22. 12. 2007. 
  2. ^ „E-medicine”. Приступљено 22. 12. 2007. 
  3. ^ Palmer ED (новембар 1981). „Dercum's disease: adiposis dolorosa”. Am Fam Physician. 24 (5): 155—7. 
  4. ^ Campen RB, Sang CN, Duncan LM: Case records of the Massachusetts General Hospital. „Case 25-2006”. New England Journal of Medicine. 355 (7): 714—22. август 2006. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]



Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).