Деспот Баџовић

Деспот Баџовић
Лични подаци
Датум рођења1850.
Место рођењаКрушево,  Османско царство
Датум смрти30. новембар 1932.(1932-11-30) (81/82 год.)
Место смртиВладичин Хан,  Краљевина Југославија

Деспот Баџовић (Крушево, 1850 — Владичин Хан, 30. новембар 1932) био је српски просветни и национални радник и револуционар у Старој Србији и Македонији у последњој четвртини 19. века.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Родио се 1850.[1] у Крушеву у мијачкој породици. Школовао се шездесетих година на другом одељењу Београдске богословије. Године 1873. постао је учитељ у Битољској патријаршијској школи.

Године 1874. пише и издаје Буквар за српско-македонске основне школе. Написан на македонском наречју, за српске школе. Након Српско-турског рата 1876. године заједно са Тодором Станковићем из Ниша, Костом Шуменковићем из Охрид протестује пред Цариградском конференцијом због укључивања готово целе Старе Србије и Македоније у Санстефанску Бугарску.[2] За време другог Српско-турског рата заједно са Тодором Станковићем, Милошем Милојевићем, архимандритом Савом Дечанцем, Аксентијем Хаџиарсићем, Костом Шуменковићем и Глигоријем Чемерикићем формира Нишки комитет, револуционарно друштво које је имало задатак да олакша надирање српске војске активним деловањем у турској позадини. Године 1878. долази у Србију, где из Врања и Београда наставља борбу за српски утицај и културу у Старој Србији и Македонији. Као одговор на пројекат Санстефанске Бугарске пише памфлет Којој словенској грани припадају Словени у Горњој Албанији и у Македонији којим се труди да докаже да су словенски дијалекти данашње Северне Македоније и Северне Грчке у ствари наречја српског језика.[3] Године 1885. издаје национално-политички памфлет Искрена реч Србо-Македонцима.

Извори

[уреди | уреди извор]
  1. ^ http://www.maticasrpska.org.rs/stariSajt/biografije/tom01.pdf
  2. ^ http://istorijanisa.wikidot.com/ucesce-nislija-u-oslobodilackom-ratu. Приступљено 13.4. 2013.
  3. ^ http://mlicanin.weebly.com/uploads/3/0/9/1/3091963/despot_badzovic_-_kojoj_slovenskoj_grani_pripadaju_sloveni_u_makedoniji_i_gornjoj_albaniji.pdf