Дина Најери

Дина Најери
Лични подаци
Датум рођења(1979-00-00)1979. (45/46 год.)
Место рођењаИран, Исфахан,
НационалностИран

САД

Француска
УниверзитетPrinceton University
Harvard University
Iowa Writers' Workshop
ЗанимањеРоманописац
Књижевни рад
ЖанрКњижевна фантастика
Званични веб-сајтwww.dinanayeri.com

Дина Најери (рођена 1979) је иранска америчка списатељица романа, есеја и кратких прича. Написала је романе Кашичица земље и мора (2014) и Уточиште (2017) и књигу са стварним догађајем Незахвални избеглица (2019)

Рани живот и образовање

[уреди | уреди извор]

Најери је рођена у Исфахану, у Ирану. Њена мајка је била докторка, а отац зубар. Првих 8 година живота провела је у Исфахану али је побегла из Ирана са својом мајком и братом Даниелом 1998, јер је њена мајка прешла на хришћанство и полиција Исламске републике јој је претила погубљењем. [1] Најери, њена мајка и њен брат провели су 2 године у Дубаију и Риму као тражиоци азила, и на крају се настанили у Оклахоми, у Сједињеним Америчким Државама.[2] Њен отац је остао у Ирану, где и даље живи.

Најери је дипломирала уметност на Универзитету Принцетон и магистрирала образовање на Харварском Универзитету[3]. Она такође држи MFA из радионице писаца из Ајове.

Посао

[уреди | уреди извор]

Најерин први роман, Кашичица земље и мора, је објављен 2014, од стране Riverhead Books (Penguin) и преведен је на 14 језика.

Њен други роман, Уточиште, објављен је 2017, такође од стране Riverhead Books. Уточиште је полу-аутобиографски роман чија су поглавља написана наизменично из угла Нилоо Хамиди, Иранске жене која је емигрирала у Сједињене Америчке Државе и, која у време романа, предаје антропологију на Универзитету у Амстердаму, и Бахмада Хамидија, њеног оца, зубара и оралног хирурга који живи у Исфахану у Ирану. Нилина поглавља која се односе на њен тренутни живот у Холандији су у трећем лицу, као и Бахманова поглавља, док Нилоо у првом лицу прича у поглављима четири посете са својим оцем у четири различита града.

Роман је делом о односу оца и ћерке и делом о изблегличкој кризи која утиче на целу Европу, са посебним фокусом на иранску избегличку заједницу у Холандији.

Када је Нилоо била приморана да напусти Иран са својом мајком и братом, њен отац се повукао. Нилоо, која је имала дубок и весео однос са својим татом, је била шокирана тиме и очекивала је да ће им се он придружити. Бахман се, међутим, поново оженио, прво сељанком са младом ћерком, а онда, после развода са њом, са младом и привлачном женом. Роман почиње Бахманом који чека саслушање код судије за развод, свештеника, да се разведе од своје треће жене. Трећи Бахманов развод чини линију заплета поглавља о данашњем Бахману.

Као што потврђује лични есеј објављен у Њу Јоркеру[4], многе Нилине околности и авантуре, укључујући и четири посете свом оцу, уско су обликоване по стварним догађајима у ауторкином животу. За разлику од ауторкиног брата у стварном животу, Нилин брат Киан је кувар (чланак Њу Јоркера указује на то да је ауторкин брат бизнисмен) и није ожењен. Не помиње се да га је занимало романтично искуство.

Лични живот

[уреди | уреди извор]

Пре него што је дошла у САД, Најери је живела као избеглица, ''у хотелима за избеглице'', дуги низ година[2]. Када је имала 15, 1994, постала је Амерички грађанин, поред мајке и брата. 2001. је дипломирала на Принцетону. 2003. се удала за Филипа Вјергуца, француза. Радила је у Њу Јорку као стратешки саветник у McKinsey & Company и касније као стратешки менаџер у Saks Fifth Avenue. Живела је неколико година са својим супругом у Амстердаму.

Живи у Лондону од 2015.

Има ћерку и разведена је.

Листа дела

[уреди | уреди извор]

Романи и књиге

  • Место чекања (2020)
  • Незахвални избеглица (2019)
  • Nayeri, Dina (2013). A Teaspoon of Earth and Sea: A Novel [Кашичица земље и мора]. Penguin. ISBN 978-1594632327. 
  • Nayeri, Dina (2017). Refuge: A Novel [Уточиште]. Penguin. ISBN 978-1594487057. 

Чланци

Захвалности

[уреди | уреди извор]
  • 2013 Barnes & Noble Discover Great New Writers Program: Кашичица земље и мора
  • 2015 Награда O. Henry: "A Ride out of Phrao Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2021)" Alaska Quarterly Review, vol. 30, 2013
  • 2016 Национална задужбина за друштво уметничког креативног писања
  • 2017 Финалиста, награда Америчке академије у Риму
  • 2017 Дуга листа за турнир књига Јутарње вести: Уточиште
  • 2018 Најбоље Америчке кратке приче за ''Велику истину'' Јужни преглед[5]
  • 2018 Победник, УНЕСЦО-ва награда за град књижевности Paul Engle награда[6]
  • 2019 Колумбијски институт за идеје и машту
  • 2019 Финалиста, Kirkus награда, Незахвални избеглица
  • 2019 Финалиста, награда за књигу Лос Анђелес Тајмса, Незахвални избеглица
  • 2020 Финалиста, награда читалаца Елле (Француска), Незахвални избеглица
  • 2020 Победник, Geschwister Scholl-Preis[7] (Немачка), Незахвални избеглица
  • Добитник за 2020. годину, награда Clara Johnson, Незахвални избеглица

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The ungrateful refugee: 'We have no debt to repay'”. the Guardian (на језику: енглески). 2017-04-04. Приступљено 2020-12-17. 
  2. ^ а б Nayeri, Dina (18. 6. 2017). „My Father, in Four Visits over Thirty Years”. The New Yorker (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-17. 
  3. ^ „Dina Nayeri's website”. en.m.wikipedia.org (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-22. 
  4. ^ Nayeri, Dina (18. 6. 2017). „My Father, in Four Visits over Thirty Years”. The New Yorker (на језику: енглески). Приступљено 2020-12-23. 
  5. ^ „The Southern Review : Home”. thesouthernreview.org. Приступљено 2020-12-23. 
  6. ^ „Dina Nayeri named 2018 Paul Engle Prize winner ・ Iowa City UNESCO City of Literature”. Iowa City UNESCO City of Literature (на језику: енглески). 2018-06-27. Архивирано из оригинала 04. 01. 2021. г. Приступљено 2020-12-23. 
  7. ^ „Dina Nayeri / Geschwister Scholl Preis”. Geschwister Scholl Preis (на језику: немачки). Приступљено 2020-12-23. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Службено